حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا أَبُو يُونُسَ، عَنْ سِمَاكٍ، قَالَ خَطَبَ النُّعْمَانُ بْنُ بَشِيرٍ فَقَالَ " لَلَّهُ أَشَدُّ فَرَحًا بِتَوْبَةِ عَبْدِهِ مِنْ رَجُلٍ حَمَلَ زَادَهُ وَمَزَادَهُ عَلَى بَعِيرٍ ثُمَّ سَارَ حَتَّى كَانَ بِفَلاَةٍ مِنَ الأَرْضِ فَأَدْرَكَتْهُ الْقَائِلَةُ فَنَزَلَ فَقَالَ تَحْتَ شَجَرَةٍ فَغَلَبَتْهُ عَيْنُهُ وَانْسَلَّ بَعِيرُهُ فَاسْتَيْقَظَ فَسَعَى شَرَفًا فَلَمْ يَرَ شَيْئًا ثُمَّ سَعَى شَرَفًا ثَانِيًا فَلَمْ يَرَ شَيْئًا ثُمَّ سَعَى شَرَفًا ثَالِثًا فَلَمْ يَرَ شَيْئًا فَأَقْبَلَ حَتَّى أَتَى مَكَانَهُ الَّذِي قَالَ فِيهِ فَبَيْنَمَا هُوَ قَاعِدٌ إِذْ جَاءَهُ بَعِيرُهُ يَمْشِي حَتَّى وَضَعَ خِطَامَهُ فِي يَدِهِ فَلَلَّهُ أَشَدُّ فَرَحًا بِتَوْبَةِ الْعَبْدِ مِنْ هَذَا حِينَ وَجَدَ بَعِيرَهُ عَلَى حَالِهِ " . قَالَ سِمَاكٌ فَزَعَمَ الشَّعْبِيُّ أَنَّ النُّعْمَانَ رَفَعَ هَذَا الْحَدِيثَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَأَمَّا أَنَا فَلَمْ أَسْمَعْهُ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз ал-Анбарий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Абу Юнус Симокдан ривоят қилди. У деди: Нўмон ибн Башийр хутба қилиб, деди: «Албатта, Аллаҳ бандасининг тавбасидан, зодаси ва сув идишини туяга юклаб, сўнг ер чўлига етгунча юриб, кундузги уйқу вақти тутиб, тушиб, бир дарахт тагида қайлула қилган ва кўзи ғолиб келиб, туяси сирғалиб кетган кишидан ҳам кучлироқ хурсанд бўлади. У уйғониб, бир дўнгликка чиқиб чопди, аммо ҳеч нарсани кўрмади. Сўнг иккинчи дўнгликка чопди, ҳеч нарсани кўрмади. Сўнг учинчи дўнгликка чопди, ҳеч нарсани кўрмади. Сўнг ўзи турган жойига келди. У ўтирган пайтда, туяси юриб келиб, жиловини унинг қўлига қўйди. Бас, Аллаҳ бандасининг тавбасидан, бу кишининг туясини ўз ҳолида топган пайтдаги хурсандлигидан ҳам кучлироқ хурсанд бўлади». Симок деди: Шаъбий гумон қилишича, Нўмон бу ҳадисни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга нисбат бериб (марфуъ) айтган, мен эса уни эшитмадим.