حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنِي الْمُغِيرَةُ، - يَعْنِي الْحِزَامِيَّ - عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّهُ لَيَأْتِي الرَّجُلُ الْعَظِيمُ السَّمِينُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ لاَ يَزِنُ عِنْدَ اللَّهِ جَنَاحَ بَعُوضَةٍ اقْرَءُوا { فَلاَ نُقِيمُ لَهُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَزْنًا} " .
Менга Абу Бакр ибн Ишоқ ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Букайр ривоят қилди, менга Муғийра — яъни Ҳизомий — Абуз-Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Албатта қиёмат кунида улкан, семиз киши келади, лекин Аллаҳ ҳузурида чивиннинг қанотичалик ҳам вазнга эга бўлмайди. ‹Бас, қиёмат кунида уларга (ҳеч қандай) вазн белгиламаймиз› (оятини) ўқинглар».