حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّعليه وسلم بَعَثَ جَيْشًا وَأَمَّرَ عَلَيْهِمْ رَجُلاً فَأَوْقَدَ نَارًا وَقَالَ ادْخُلُوهَا . فَأَرَادَ نَاسٌ أَنْ يَدْخُلُوهَا وَقَالَ الآخَرُونَ إِنَّا قَدْ فَرَرْنَا مِنْهَا . فَذُكِرَ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لِلَّذِينَ أَرَادُوا أَنْ يَدْخُلُوهَا " لَوْ دَخَلْتُمُوهَا لَمْ تَزَالُوا فِيهَا إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ " . وَقَالَ لِلآخَرِينَ قَوْلاً حَسَنًا وَقَالَ " لاَ طَاعَةَ فِي مَعْصِيَةِ اللَّهِ إِنَّمَا الطَّاعَةُ فِي الْمَعْرُوفِ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор - лафз Ибн ал-Мусанноники - ривоят қилди, иккаласи: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, деди. Бизга Шуъба Зубайддан, у Саъд ибн Убайдадан, у Абу Абдурраҳмондан, у Алидан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир қўшин йўлладилар ва уларга бир кишини амир қилиб тайинладилар. У олов ёқди ва: «Унга киринглар», деди. Бир қисм одамлар унга кирмоқчи бўлишди, бошқалари эса: «Биз ундан (оловдан) қочиб келганмиз-ку», дедилар. Бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга айтилди. Шунда унга кирмоқчи бўлганларга: «Агар унга кирганингизда, Қиёмат кунигача ундан чиқмас эдингиз», дедилар. Бошқаларига эса яхши сўз айтдилар ва: «Аллаҳга итоатсизлик ичида итоат йўқ. Итоат фақат яхшиликдадир», дедилар.