وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَأَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ - وَتَقَارَبُوا فِي اللَّفْظِ - قَالُوا حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَرِيَّةً وَاسْتَعْمَلَ عَلَيْهِمْ رَجُلاً مِنَ الأَنْصَارِ وَأَمَرَهُمْ أَنْ يَسْمَعُوا لَهُ وَيُطِيعُوا فَأَغْضَبُوهُ فِي شَىْءٍ فَقَالَ اجْمَعُوا لِي حَطَبًا . فَجَمَعُوا لَهُ ثُمَّ قَالَ أَوْقِدُوا نَارًا . فَأَوْقَدُوا ثُمَّ قَالَ أَلَمْ يَأْمُرْكُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ تَسْمَعُوا لِي وَتُطِيعُوا قَالُوا بَلَى . قَالَ فَادْخُلُوهَا . قَالَ فَنَظَرَ بَعْضُهُمْ إِلَى بَعْضٍ فَقَالُوا إِنَّمَا فَرَرْنَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ النَّارِ . فَكَانُوا كَذَلِكَ وَسَكَنَ غَضَبُهُ وَطُفِئَتِ النَّارُ فَلَمَّا رَجَعُوا ذَكَرُوا ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لَوْ دَخَلُوهَا مَا خَرَجُوا مِنْهَا إِنَّمَا الطَّاعَةُ فِي الْمَعْرُوفِ " .
Ва бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Абу Саъид ал-Ашажж - лафзда яқин келадилар - ривоят қилди, улар: бизга Вакиъ ривоят қилди, дедилар. Бизга Аъмаш Саъд ибн Убайдадан, у Абу Абдурраҳмондан, у Алидан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир сария (отлиқ қўшин) юбордилар ва уларга ансорлардан бир кишини амир қилиб қўйдилар ҳамда уларга унинг гапини эшитиш ва унга итоат қилишни буюрдилар. Улар бир нарсада уни ғазаблантириб қўйишди. Шунда у: «Менга ўтин йиғинглар», деди. Улар унга ўтин йиғишди. Сўнг: «Олов ёқинглар», деди. Улар ёқишди. Сўнг у: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сизларга мени эшитиш ва менга итоат қилишни буюрмадими?», деди. Улар: «Ҳа», дедилар. У: «Ундай бўлса, унга (оловга) киринглар», деди. Улар бир-бирларига қарашиб: «Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга оловдан қочиб келганмиз-ку», дедилар. Улар шу ҳолатда тураверишди, унинг ғазаби босилди ва олов ўчди. Улар қайтиб келганларида буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга айтишди. Шунда у: «Агар унга кирганларида, ундан чиқмас эдилар. Итоат фақат яхшиликдадир», дедилар.