باب وُجُوبِ طَاعَةِ الأُمَرَاءِ فِي غَيْرِ مَعْصِيَةٍ وَتَحْرِيمِهَا فِي الْمَعْصِيَةِ
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا الْمُغِيرَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِزَامِيُّ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَطَاعَنِي فَقَدْ أَطَاعَ اللَّهَ وَمَنْ يَعْصِنِي فَقَدْ عَصَى اللَّهَ وَمَنْ يُطِعِ الأَمِيرَ فَقَدْ أَطَاعَنِي وَمَنْ يَعْصِ الأَمِيرَ فَقَدْ عَصَانِي " . وَحَدَّثَنِيهِ زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَلَمْ يَذْكُر " وَمَنْ يَعْصِ الأَمِيرَ فَقَدْ عَصَانِي " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Муғийра ибн Абдурроҳман ал-Ҳизомий Абуз Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан хабар берди, у зот дедилар: «Ким менга итоат қилса, батаҳқиқ Аллаҳга итоат қилибди. Ким менга осий бўлса, батаҳқиқ Аллаҳга осий бўлибди. Ким амирга итоат қилса, батаҳқиқ менга итоат қилибди. Ким амирга осий бўлса, батаҳқиқ менга осий бўлибди». Яна буни менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Ибн Уяйна Абуз Зиноддан мана шу иснод билан ривоят қилди, лекин «Ким амирга осий бўлса, батаҳқиқ менга осий бўлибди» деган сўзни зикр қилмади.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا الْمُغِيرَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِزَامِيُّ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَطَاعَنِي فَقَدْ أَطَاعَ اللَّهَ وَمَنْ يَعْصِنِي فَقَدْ عَصَى اللَّهَ وَمَنْ يُطِعِ الأَمِيرَ فَقَدْ أَطَاعَنِي وَمَنْ يَعْصِ الأَمِيرَ فَقَدْ عَصَانِي " . وَحَدَّثَنِيهِ زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَلَمْ يَذْكُر " وَمَنْ يَعْصِ الأَمِيرَ فَقَدْ عَصَانِي " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Муғийра ибн Абдурроҳман ал-Ҳизомий Абуз Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан хабар берди, у зот дедилар: «Ким менга итоат қилса, батаҳқиқ Аллаҳга итоат қилибди. Ким менга осий бўлса, батаҳқиқ Аллаҳга осий бўлибди. Ким амирга итоат қилса, батаҳқиқ менга итоат қилибди. Ким амирга осий бўлса, батаҳқиқ менга осий бўлибди». Яна буни менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Ибн Уяйна Абуз Зиноддан мана шу иснод билан ривоят қилди, лекин «Ким амирга осий бўлса, батаҳқиқ менга осий бўлибди» деган сўзни зикр қилмади.
وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَهُ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " مَنْ أَطَاعَنِي فَقَدْ أَطَاعَ اللَّهَ وَمَنْ عَصَانِي فَقَدْ عَصَى اللَّهَ وَمَنْ أَطَاعَ أَمِيرِي فَقَدْ أَطَاعَنِي وَمَنْ عَصَى أَمِيرِي فَقَدْ عَصَانِي " .
Яна менга Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар берди, у хабар бериб деди: бизга Абу Салама ибн Абдурроҳман Абу Ҳурайрадан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у зот дедилар: «Ким менга итоат қилса, батаҳқиқ Аллаҳга итоат қилибди. Ким менга осий бўлса, батаҳқиқ Аллаҳга осий бўлибди. Ким менинг амиримга итоат қилса, батаҳқиқ менга итоат қилибди. Ким менинг амиримга осий бўлса, батаҳқиқ менга осий бўлибди».
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا مَكِّيُّ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ زِيَادٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ أَبَا سَلَمَةَ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ سَوَاءً
Яна менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Маккий ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Ибн Журайж Зиёддан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилдики, Абу Салама ибн Абдурроҳман унга хабар бердики, у Абу Ҳурайранинг шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар — унинг айнан мисли.
وَحَدَّثَنِي أَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ أَبِي عَلْقَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو هُرَيْرَةَ، مِنْ فِيهِ إِلَى فِيَّ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ح. وَحَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ جَعْفَرٍ قَالاَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ، سَمِعَ أَبَا عَلْقَمَةَ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ حَدِيثِهِمْ
Яна менга Абу Комил ал-Жаҳдарий ривоят қилди, бизга Абу Авона Яъло ибн Атодан, у Абу Алқамадан ривоят қилди, у деди: Менга Абу Ҳурайра оғзидан менинг оғзимга ривоят қилди, у деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитдим — (ҳ) яна менга Убайдуллаҳ ибн Муоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, (ҳ) яна бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, улар дедилар: бизга Шуъба Яъло ибн Атодан ривоят қилди, у Абу Алқамадан эшитди, у Абу Ҳурайрадан эшитди, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан — уларнинг ҳадисига ўхшаш.
وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ حَيْوَةَ، أَنَّ أَبَا يُونُسَ، مَوْلَى أَبِي هُرَيْرَةَ حَدَّثَهُ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِذَلِكَ وَقَالَ " مَنْ أَطَاعَ الأَمِيرَ " . وَلَمْ يَقُلْ أَمِيرِي وَكَذَلِكَ فِي حَدِيثِ هَمَّامٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
Яна менга Абут Тоҳир ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб Ҳайвадан хабар берди, Абу Юнус — Абу Ҳурайранинг мавлоси — унга ривоят қилиб деди: Мен Абу Ҳурайранинг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан шуни деяётганини эшитдим, у: «Ким амирга итоат қилса» деди ва «менинг амирим» демади. Ҳаммомнинг Абу Ҳурайрадан ривоятида ҳам шундай.
وَحَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، كِلاَهُمَا عَنْ يَعْقُوبَ، قَالَ سَعِيدٌ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ السَّمَّانِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " عَلَيْكَ السَّمْعَ وَالطَّاعَةَ فِي عُسْرِكَ وَيُسْرِكَ وَمَنْشَطِكَ وَمَكْرَهِكَ وَأَثَرَةٍ عَلَيْكَ " .
Яна бизга Саъийд ибн Мансур ва Қутайба ибн Саъийд — иккаласи Яъқубдан ривоят қилдилар. Саъийд деди: бизга Яъқуб ибн Абдурроҳман Абу Ҳозимдан, у Абу Солиҳ ас-Саммондан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Сенга қийинчилигингда ва осонлигингда, хоҳишингда ва кўнглингга ёқмайдиган пайтда ҳамда сендан бошқа афзал кўрилганда ҳам эшитиш ва итоат қилиш лозим».
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ بَرَّادٍ الأَشْعَرِيُّ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالُوا حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي عِمْرَانَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ إِنَّ خَلِيلِي أَوْصَانِي أَنْ أَسْمَعَ وَأُطِيعَ وَإِنْ كَانَ عَبْدًا مُجَدَّعَ الأَطْرَافِ .
Яна бизга Абу Бакр ибн Аби Шайба, Абдуллаҳ ибн Баррод ал-Ашъарий ва Абу Курайб ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Ибн Идрис Шуъбадан, у Абу Имрондан, у Абдуллаҳ ибн Сометдан, у Абу Зардан ривоят қилди, у деди: Албатта менинг дўстим (Расулуллаҳ) менга, оёқ-қўллари кесилган қул бўлса ҳам, эшитишим ва итоат қилишимни васият қилди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، أَخْبَرَنَا النَّضْرُ، بْنُ شُمَيْلٍ جَمِيعًا عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي عِمْرَانَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالاَ فِي الْحَدِيثِ عَبْدًا حَبَشِيًّا مُجَدَّعَ الأَطْرَافِ .
Яна бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, (ҳ) яна бизга Ишоқ ривоят қилди, бизга Назр ибн Шумайл хабар берди — иккаласи Шуъбадан, у Абу Имрондан мана шу иснод билан. Иккаласи ҳадисда: «оёқ-қўллари кесилган ҳабаший қул» дедилар.
وَحَدَّثَنَاهُ عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي عِمْرَانَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ كَمَا قَالَ ابْنُ إِدْرِيسَ عَبْدًا مُجَدَّعَ الأَطْرَافِ .
Яна бизга буни Убайдуллаҳ ибн Муоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба Абу Имрондан мана шу иснод билан ривоят қилди — Ибн Идрис айтгани каби: «оёқ-қўллари кесилган қул» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ حُصَيْنٍ، قَالَ سَمِعْتُ جَدَّتِي، تُحَدِّثُ أَنَّهَا سَمِعَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ وَهُوَ يَقُولُ " وَلَوِ اسْتُعْمِلَ عَلَيْكُمْ عَبْدٌ يَقُودُكُمْ بِكِتَابِ اللَّهِ فَاسْمَعُوا لَهُ وَأَطِيعُوا " .
Бизга Муҳаммад ибнул Мусанна ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Яҳё ибн Ҳусайндан ривоят қилди, у деди: Мен бувимнинг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитганини сўзлаб бераётганини эшитдим. У зот Видолашув ҳажжида хутба қилиб туриб шундай деярдилар: «Агар сизларнинг устингизга Аллаҳнинг Китобига биноан сизларни бошқарадиган бир қул тайинланса ҳам, унга қулоқ солинглар ва итоат қилинглар».
وَحَدَّثَنَاهُ ابْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالَ عَبْدًا حَبَشِيًّا .
Яна бизга буни Ибн Башшор ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ва Абдурроҳман ибн Маҳдий Шуъбадан мана шу иснод билан ривоят қилдилар, у: «ҳабаший қул» деди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعُ بْنُ الْجَرَّاحِ، عَنْ شُعْبَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالَ عَبْدًا حَبَشِيًّا مُجَدَّعًا .
Яна бизга Абу Бакр ибн Аби Шайба ривоят қилди, бизга Вакийъ ибнул Жарроҳ Шуъбадан мана шу иснод билан ривоят қилди, у: «оёқ-қўллари кесилган ҳабаший қул» деди.
وَحَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا بَهْزٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَلَمْ يَذْكُرْ حَبَشِيًّا مُجَدَّعًا وَزَادَ أَنَّهَا سَمِعَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمِنًى أَوْ بِعَرَفَاتٍ
Яна бизга Абдурроҳман ибн Бишр ривоят қилди, бизга Баҳз ривоят қилди, бизга Шуъба мана шу иснод билан ривоят қилди, лекин «оёқ-қўллари кесилган ҳабаший» деганини зикр қилмади ва шуни қўшди: У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан Минода ёки Арафотда эшитди.
وَحَدَّثَنِي سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ أَعْيَنَ، حَدَّثَنَا مَعْقِلٌ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَبِي، أُنَيْسَةَ عَنْ يَحْيَى بْنِ حُصَيْنٍ، عَنْ جَدَّتِهِ أُمِّ الْحُصَيْنِ، قَالَ سَمِعْتُهَا تَقُولُ، حَجَجْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَجَّةَ الْوَدَاعِ - قَالَتْ - فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَوْلاً كَثِيرًا ثُمَّ سَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنْ أُمِّرَ عَلَيْكُمْ عَبْدٌ مُجَدَّعٌ - حَسِبْتُهَا قَالَتْ - أَسْوَدُ يَقُودُكُمْ بِكِتَابِ اللَّهِ فَاسْمَعُوا لَهُ وَأَطِيعُوا " .
Яна менга Салама ибн Шабиб ривоят қилди, бизга Ҳасан ибн Аъян ривоят қилди, бизга Маъқил Зайд ибн Аби Унайсадан, у Яҳё ибн Ҳусайндан, у бувиси Уммул Ҳусайндан ривоят қилди. У деди: Мен унинг шундай деяётганини эшитдим: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга Видолашув ҳажжини адо этдим — у деди — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кўп сўзлар айтдилар, сўнг мен у зотнинг шундай деяётганини эшитдим: «Агар сизларнинг устингизга оёқ-қўллари кесилган — уни ‹қора› деди деб гумон қиламан — бир қул амир қилиниб, сизларни Аллаҳнинг Китобига биноан бошқарса ҳам, унга қулоқ солинглар ва итоат қилинглар».
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " عَلَى الْمَرْءِ الْمُسْلِمِ السَّمْعُ وَالطَّاعَةُ فِيمَا أَحَبَّ وَكَرِهَ إِلاَّ أَنْ يُؤْمَرَ بِمَعْصِيَةٍ فَإِنْ أُمِرَ بِمَعْصِيَةٍ فَلاَ سَمْعَ وَلاَ طَاعَةَ " .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Лайс Убайдуллаҳдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у зот дедилар: «Мусулмон киши зиммасида, ёқтирган ва ёқтирмаган нарсада эшитиш ва итоат қилиш лозим, магар бир маъсиятга (гуноҳ ишга) буюрилсагина бундан мустасно. Бас, агар маъсиятга буюрилса, эшитиш ҳам, итоат қилиш ҳам йўқ».
وَحَدَّثَنَاهُ زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، وَهُوَ الْقَطَّانُ ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي كِلاَهُمَا، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ .
Буни бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно ҳам ривоят қилди. Иккаласи: бизга Яҳё - у ал-Қаттон - ривоят қилди, деди. (ҳ) Ва бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди - иккаласи Убайдуллаҳдан, шу иснод билан худди шунга ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ، بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّعليه وسلم بَعَثَ جَيْشًا وَأَمَّرَ عَلَيْهِمْ رَجُلاً فَأَوْقَدَ نَارًا وَقَالَ ادْخُلُوهَا . فَأَرَادَ نَاسٌ أَنْ يَدْخُلُوهَا وَقَالَ الآخَرُونَ إِنَّا قَدْ فَرَرْنَا مِنْهَا . فَذُكِرَ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لِلَّذِينَ أَرَادُوا أَنْ يَدْخُلُوهَا " لَوْ دَخَلْتُمُوهَا لَمْ تَزَالُوا فِيهَا إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ " . وَقَالَ لِلآخَرِينَ قَوْلاً حَسَنًا وَقَالَ " لاَ طَاعَةَ فِي مَعْصِيَةِ اللَّهِ إِنَّمَا الطَّاعَةُ فِي الْمَعْرُوفِ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор - лафз Ибн ал-Мусанноники - ривоят қилди, иккаласи: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, деди. Бизга Шуъба Зубайддан, у Саъд ибн Убайдадан, у Абу Абдурраҳмондан, у Алидан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир қўшин йўлладилар ва уларга бир кишини амир қилиб тайинладилар. У олов ёқди ва: «Унга киринглар», деди. Бир қисм одамлар унга кирмоқчи бўлишди, бошқалари эса: «Биз ундан (оловдан) қочиб келганмиз-ку», дедилар. Бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга айтилди. Шунда унга кирмоқчи бўлганларга: «Агар унга кирганингизда, Қиёмат кунигача ундан чиқмас эдингиз», дедилар. Бошқаларига эса яхши сўз айтдилар ва: «Аллаҳга итоатсизлик ичида итоат йўқ. Итоат фақат яхшиликдадир», дедилар.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَأَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ - وَتَقَارَبُوا فِي اللَّفْظِ - قَالُوا حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَرِيَّةً وَاسْتَعْمَلَ عَلَيْهِمْ رَجُلاً مِنَ الأَنْصَارِ وَأَمَرَهُمْ أَنْ يَسْمَعُوا لَهُ وَيُطِيعُوا فَأَغْضَبُوهُ فِي شَىْءٍ فَقَالَ اجْمَعُوا لِي حَطَبًا . فَجَمَعُوا لَهُ ثُمَّ قَالَ أَوْقِدُوا نَارًا . فَأَوْقَدُوا ثُمَّ قَالَ أَلَمْ يَأْمُرْكُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ تَسْمَعُوا لِي وَتُطِيعُوا قَالُوا بَلَى . قَالَ فَادْخُلُوهَا . قَالَ فَنَظَرَ بَعْضُهُمْ إِلَى بَعْضٍ فَقَالُوا إِنَّمَا فَرَرْنَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ النَّارِ . فَكَانُوا كَذَلِكَ وَسَكَنَ غَضَبُهُ وَطُفِئَتِ النَّارُ فَلَمَّا رَجَعُوا ذَكَرُوا ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لَوْ دَخَلُوهَا مَا خَرَجُوا مِنْهَا إِنَّمَا الطَّاعَةُ فِي الْمَعْرُوفِ " .
Ва бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Абу Саъид ал-Ашажж - лафзда яқин келадилар - ривоят қилди, улар: бизга Вакиъ ривоят қилди, дедилар. Бизга Аъмаш Саъд ибн Убайдадан, у Абу Абдурраҳмондан, у Алидан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир сария (отлиқ қўшин) юбордилар ва уларга ансорлардан бир кишини амир қилиб қўйдилар ҳамда уларга унинг гапини эшитиш ва унга итоат қилишни буюрдилар. Улар бир нарсада уни ғазаблантириб қўйишди. Шунда у: «Менга ўтин йиғинглар», деди. Улар унга ўтин йиғишди. Сўнг: «Олов ёқинглар», деди. Улар ёқишди. Сўнг у: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сизларга мени эшитиш ва менга итоат қилишни буюрмадими?», деди. Улар: «Ҳа», дедилар. У: «Ундай бўлса, унга (оловга) киринглар», деди. Улар бир-бирларига қарашиб: «Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга оловдан қочиб келганмиз-ку», дедилар. Улар шу ҳолатда тураверишди, унинг ғазаби босилди ва олов ўчди. Улар қайтиб келганларида буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга айтишди. Шунда у: «Агар унга кирганларида, ундан чиқмас эдилар. Итоат фақат яхшиликдадир», дедилар.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، وَأَبُو مُعَاوِيَةَ عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ ва Абу Муовия Аъмашдан шу иснод билан шунга ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، وَعُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الْوَلِيدِ بْنِ عُبَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ بَايَعْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى السَّمْعِ وَالطَّاعَةِ فِي الْعُسْرِ وَالْيُسْرِ وَالْمَنْشَطِ وَالْمَكْرَهِ وَعَلَى أَثَرَةٍ عَلَيْنَا وَعَلَى أَنْ لاَ نُنَازِعَ الأَمْرَ أَهْلَهُ وَعَلَى أَنْ نَقُولَ بِالْحَقِّ أَيْنَمَا كُنَّا لاَ نَخَافُ فِي اللَّهِ لَوْمَةَ لاَئِمٍ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Идрис Яҳё ибн Саъид ва Убайдуллаҳ ибн Умардан, улар Убада ибн ал-Валид ибн Убададан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилди. У деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга эшитиш ва итоат қилиш устига - қийинчиликда ҳам, енгилликда ҳам, хушнудликда ҳам, ёқтирмасликда ҳам, биздан ўзгалар афзал кўрилса ҳам - ва иш эгалари билан иш (ҳокимият) борасида тортишмаслик устига, ҳамда қаерда бўлсак ҳам ҳақни айтиш устига - Аллаҳ ҳақида ҳеч бир маломатчининг маломатидан қўрқмаган ҳолда - байъат бердик.
وَحَدَّثَنَاهُ ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، - يَعْنِي ابْنَ إِدْرِيسَ - حَدَّثَنَا ابْنُ عَجْلاَنَ، وَعُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ وَيَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الْوَلِيدِ، فِي هَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ .
Ва буни бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ - яъни Ибн Идрис - ривоят қилди, бизга Ибн Ажлон ва Убайдуллаҳ ибн Умар ва Яҳё ибн Саъид Убада ибн ал-Валиддан шу иснодда худди шунга ўхшаш ривоят қилди.
وَحَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي الدَّرَاوَرْدِيَّ - عَنْ يَزِيدَ، - وَهُوَ ابْنُ الْهَادِ - عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الْوَلِيدِ بْنِ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ أَبِيهِ، حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، بَايَعْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِ حَدِيثِ ابْنِ إِدْرِيسَ .
Ва бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Абдулазиз - яъни ад-Даровардий - Язиддан - у Ибнул-Ҳод - у Убада ибн ал-Валид ибн Убада ибн ас-Сомитдан, у отасидан ривоят қилди: Менга отам ривоят қилиб деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга байъат бердик - Ибн Идрис ҳадиси мислида.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ وَهْبِ بْنِ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا عَمِّي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، حَدَّثَنِي بُكَيْرٌ، عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ جُنَادَةَ بْنِ أَبِي أُمَيَّةَ، قَالَ دَخَلْنَا عَلَى عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ وَهُوَ مَرِيضٌ فَقُلْنَا حَدِّثْنَا أَصْلَحَكَ اللَّهُ، بِحَدِيثٍ يَنْفَعُ اللَّهُ بِهِ سَمِعْتَهُ مِنْ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَ دَعَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَايَعْنَاهُ فَكَانَ فِيمَا أَخَذَ عَلَيْنَا أَنْ بَايَعَنَا عَلَى السَّمْعِ وَالطَّاعَةِ فِي مَنْشَطِنَا وَمَكْرَهِنَا وَعُسْرِنَا وَيُسْرِنَا وَأَثَرَةٍ عَلَيْنَا وَأَنْ لاَ نُنَازِعَ الأَمْرَ أَهْلَهُ قَالَ " إِلاَّ أَنْ تَرَوْا كُفْرًا بَوَاحًا عِنْدَكُمْ مِنَ اللَّهِ فِيهِ بُرْهَانٌ " .
Бизга Аҳмад ибн Абдурраҳмон ибн Ваҳб ибн Муслим ривоят қилди, бизга амаким Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, бизга Амр ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, менга Букайр Буср ибн Саъиддан, у Жунода ибн Абу Умайядан ривоят қилди. У деди: Биз Убада ибн ас-Сомитнинг олдига - у касал эди - кирдик ва дедик: Аллаҳ сизни соғайтирсин, бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитган, Аллаҳ у билан манфаат берадиган бир ҳадис айтиб беринг. Шунда у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни чақирдилар ва биз унга байъат бердик. Биздан олган аҳдлари орасида шу бор эдики: У биздан эшитиш ва итоат қилиш устига - хушнудлигимизда ҳам, ёқтирмаслигимизда ҳам, қийинчилигимизда ҳам, енгиллигимизда ҳам, биздан ўзга афзал кўрилса ҳам - ҳамда иш эгалари билан иш борасида тортишмаслик устига байъат олдилар. «Магар сизлар - Аллаҳ тарафидан далил бўлган - очиқ-ойдин куфрни кўрсангизлар (бу бошқа)», дедилар.