وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا فُضَيْلُ بْنُ عِيَاضٍ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ شَقِيقٍ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ كَانَ عَبْدُ اللَّهِ يُذَكِّرُنَا كُلَّ يَوْمِ خَمِيسٍ فَقَالَ لَهُ رَجُلٌ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنَّا نُحِبُّ حَدِيثَكَ وَنَشْتَهِيهِ وَلَوَدِدْنَا أَنَّكَ حَدَّثْتَنَا كُلَّ يَوْمٍ . فَقَالَ مَا يَمْنَعُنِي أَنْ أُحَدِّثَكُمْ إِلاَّ كَرَاهِيَةُ أَنْ أُمِلَّكُمْ . إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَتَخَوَّلُنَا بِالْمَوْعِظَةِ فِي الأَيَّامِ كَرَاهِيَةَ السَّآمَةِ عَلَيْنَا .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Жарийр Мансурдан хабар берди. (ҳ) Бизга Ибн Абу Умар ҳам ривоят қилди — лафз уники — бизга Фузайл ибн Иёз Мансурдан, у Шақийқ Абу Воилдан ривоят қилди. У деди: Абдуллаҳ бизга ҳар пайшанба куни эслатма берар эди. Бир киши унга: «Эй Абу Абдурраҳмон, биз сизнинг сўзингизни яхши кўрамиз ва хоҳлаймиз, ҳамда ҳар куни бизга сўзлаб беришингизни истар эдик», деди. У: «Сизларга сўзлаб беришимга сизларни зериктириб қўйишни ёқтирмаслигимдан бошқа нарса тўсқинлик қилмайди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни зериктириб қўйишдан сақланиб, кунлар оралаб ваъз қилар эдилар», деди.