حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ مُعَاذَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْتَأْذِنُنَا إِذَا كَانَ فِي يَوْمِ الْمَرْأَةِ مِنَّا بَعْدَ مَا نَزَلَتْ { تُرْجِي مَنْ تَشَاءُ مِنْهُنَّ وَتُؤْوِي إِلَيْكَ مَنْ تَشَاءُ } قَالَتْ مُعَاذَةُ فَقُلْتُ لَهَا مَا كُنْتِ تَقُولِينَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ كُنْتُ أَقُولُ إِنْ كَانَ ذَلِكَ إِلَىَّ لَمْ أُوثِرْ أَحَدًا عَلَى نَفْسِي .
Бизга Яҳё ибн Маъин ва Муҳаммад ибн Исо — маъно бир — ривоят қилди, улар деди: бизга Аббод ибн Аббод ривоят қилди, Осимдан, у Муъозадан, у Оишадан ривоят қилди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Улардан хоҳлаганингни кейинга қолдирасан ва хоҳлаганингни ўзингга яқин оласан› (ояти) нозил бўлганидан кейин биздан биримизнинг кунида бўлганида биздан рухсат сўрарди.» Муъоза деди: мен унга: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга нима дердинг?› дедим. У: ‹Мен: агар бу менга боғлиқ бўлса, ўзимдан бошқа ҳеч кимни афзал кўрмайман, дердим› деди.