حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي كِلاَهُمَا، عَنْ شُعْبَةَ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ النُّعْمَانِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَامَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطِيبًا بِمَوْعِظَةٍ فَقَالَ " يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّكُمْ تُحْشَرُونَ إِلَى اللَّهِ حُفَاةً عُرَاةً غُرْلاً { كَمَا بَدَأْنَا أَوَّلَ خَلْقٍ نُعِيدُهُ وَعْدًا عَلَيْنَا إِنَّا كُنَّا فَاعِلِينَ} أَلاَ وَإِنَّ أَوَّلَ الْخَلاَئِقِ يُكْسَى يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِبْرَاهِيمُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ أَلاَ وَإِنَّهُ سَيُجَاءُ بِرِجَالٍ مِنْ أُمَّتِي فَيُؤْخَذُ بِهِمْ ذَاتَ الشِّمَالِ فَأَقُولُ يَا رَبِّ أَصْحَابِي . فَيُقَالُ إِنَّكَ لاَ تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ . فَأَقُولُ كَمَا قَالَ الْعَبْدُ الصَّالِحُ { وَكُنْتُ عَلَيْهِمْ شَهِيدًا مَا دُمْتُ فِيهِمْ فَلَمَّا تَوَفَّيْتَنِي كُنْتَ أَنْتَ الرَّقِيبَ عَلَيْهِمْ وَأَنْتَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ شَهِيدٌ * إِنْ تُعَذِّبْهُمْ فَإِنَّهُمْ عِبَادُكَ وَإِنْ تَغْفِرْ لَهُمْ فَإِنَّكَ أَنْتَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ} قَالَ فَيُقَالُ لِي إِنَّهُمْ لَمْ يَزَالُوا مُرْتَدِّينَ عَلَى أَعْقَابِهِمْ مُنْذُ فَارَقْتَهُمْ " . وَفِي حَدِيثِ وَكِيعٍ وَمُعَاذٍ " فَيُقَالُ إِنَّكَ لاَ تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакийъ ривоят қилди. (ҳ) Яна бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, иккалови Шуъбадан. (ҳ) Яна бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилдилар — матн ибн ал-Мусаннога тегишли — улар айтдилар: Бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ал-Муғийра ибн ан-Нуъмонъдан, у Саъийд ибн Жубайръдан, у ибн Аббосдан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам орасимизда хатиб бўлиб, ваъз билан турдилар ва дедилар: «Эй одамлар, сизлар Аллаҳга ялангоёқ, яланғоч ва хатна қилинмаган ҳолда тўпланасизлар. ‹Аввал яратишни қандай бошлаган бўлсак, шундай қайтарамиз, бу Бизнинг зиммамиздаги ваъда; албатта Биз буни бажарувчимиз.› Огоҳ бўлингки, Қиёмат куни кийим кийдириладиган биринчи махлуқ Иброҳим алайҳиссаломдир. Огоҳ бўлингки, умматимдан баъзи кишилар олиб келинади-да, улар чап томонга олиб кетилади. Шунда мен: ‹Ё Робб, менинг ашобим!› дейман. Айтилади: ‹Сен улардан кейин нималар пайдо қилганларини билмайсан.› Шунда мен солиҳ банда айтгани каби айтаман: ‹Мен улар ичида эканман, уларга гувоҳ эдим; мени вафот эттирганингдан кейин эса, уларнинг устидан кузатувчи Ўзинг бўлдинг ва Сен ҳар нарсага гувоҳсан. Агар уларни азобласанг, улар Сенинг бандаларингдир; агар уларни мағфират қилсанг, албатта Ўзинг ғолиб ва ҳикматли Зотсан.›» Деди: Шунда менга: «Сен улардан ажралганингдан бери, улар доимо ортларига (дийндан) қайтиб турдилар» дейилади. Вакийъ ва Муъознинг ривоятида: «Айтилади: Сен улардан кейин нималар пайдо қилганларини билмайсан» дейилган.