Дунёнинг фаноси ва қиёмат тўпланиши

Jannat tavsifi kitobi · 9 ҳадис

باب فَنَاءِ الدُّنْيَا وَبَيَانِ الْحَشْرِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ

7197-ҳадисXalqaro 2858

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي وَمُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، ح وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا مُوسَى بْنُ أَعْيَنَ، ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، كُلُّهُمْ عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ، حَاتِمٍ - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، حَدَّثَنَا قَيْسٌ، قَالَ سَمِعْتُ مُسْتَوْرِدًا، أَخَا بَنِي فِهْرٍ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ وَاللَّهِ مَا الدُّنْيَا فِي الآخِرَةِ إِلاَّ مِثْلُ مَا يَجْعَلُ أَحَدُكُمْ إِصْبَعَهُ هَذِهِ - وَأَشَارَ يَحْيَى بِالسَّبَّابَةِ - فِي الْيَمِّ فَلْيَنْظُرْ بِمَ يَرْجِعُ ‏"‏ ‏.‏ وَفِي حَدِيثِهِمْ جَمِيعًا غَيْرَ يَحْيَى سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ذَلِكَ ‏.‏ وَفِي حَدِيثِ أَبِي أُسَامَةَ عَنِ الْمُسْتَوْرِدِ بْنِ شَدَّادٍ أَخِي بَنِي فِهْرٍ وَفِي حَدِيثِهِ أَيْضًا قَالَ وَأَشَارَ إِسْمَاعِيلُ بِالإِبْهَامِ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Идрийс ривоят қилди. (ҳ) Яна бизга ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ва Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилдилар. (ҳ) Яна бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Мусо ибн Аъян хабар берди. (ҳ) Яна менга Муҳаммад ибн Рофеъ ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, уларнинг ҳаммаси Исмоийл ибн Абу Холидъдан. (ҳ) Яна менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди — матн унга тегишли — бизга Яҳё ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Исмоийл ривоят қилди, бизга Қайс ривоят қилиб айтди: Мен Бану Фиҳрнинг биродари Муставриднинг шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Аллаҳга қасамки, дунё охиратга нисбатан, бирингиз мана бу бармоғини — Яҳё кўрсаткич бармоғи билан ишора қилди — денгизга ботириб олиши кабидир, бас, у нима билан қайтишига қарасин.» Яҳёдан бошқа ҳаммасининг ривоятида: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг буни деяётганларини эшитдим» дейилган. Абу Усоманинг ривоятида эса «Бану Фиҳрнинг биродари Муставрид ибн Шаддодъдан» дейилган, яна унинг ривоятида: «Исмоийл бош бармоқ билан ишора қилди» дейилган.

7198-ҳадисXalqaro 2859

وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ حَاتِمِ بْنِ أَبِي صَغِيرَةَ، حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏"‏ يُحْشَرُ النَّاسُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ حُفَاةً عُرَاةً غُرْلاً ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ النِّسَاءُ وَالرِّجَالُ جَمِيعًا يَنْظُرُ بَعْضُهُمْ إِلَى بَعْضٍ قَالَ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ يَا عَائِشَةُ الأَمْرُ أَشَدُّ مِنْ أَنْ يَنْظُرَ بَعْضُهُمْ إِلَى بَعْضٍ ‏"‏ ‏.‏

Яна менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саъийд Ҳотим ибн Абу Сағийраъдан ривоят қилди, менга ибн Абу Мулайка ал-Қосим ибн Муҳаммадъдан, у Оишадан ривоят қилиб айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганларини эшитдим: «Одамлар Қиёмат кунида ялангоёқ, яланғоч ва хатна қилинмаган ҳолда тўпланадилар.» Мен: «Ё Расулуллаҳ, аёллар ва эркаклар барчаси бир-бирларига қарайдиларми?» дедим. У соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ё Оиша, иш бир-бирларига қарашларидан ҳам қаттиқроқдир» дедилар.

7536-ҳадисXalqaro 3020

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، فِي قَوْلِهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ إِذْ جَاءُوكُمْ مِنْ فَوْقِكُمْ وَمِنْ أَسْفَلَ مِنْكُمْ وَإِذْ زَاغَتِ الأَبْصَارُ وَبَلَغَتِ الْقُلُوبُ الْحَنَاجِرَ‏}‏ قَالَتْ كَانَ ذَلِكَ يَوْمَ الْخَنْدَقِ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абда ибн Сулаймон ривоят қилди, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан, азиз ва жалил бўлган Аллаҳнинг ‹Ўшанда улар сизларнинг устингиздан ва остингиздан келдилар ва ўшанда кўзлар тегиб (қалтираб), қалблар бўғизларга етди› деган сўзи ҳақида ривоят қилди. У (Оиша): «Бу Хандақ кунида бўлган эди», деди.

7199-ҳадисXalqaro 3020

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، عَنْ حَاتِمِ، بْنِ أَبِي صَغِيرَةَ بِهَذَا الإِسْنَادِ وَلَمْ يَذْكُرْ فِي حَدِيثِهِ ‏ "‏ غُرْلاً ‏"‏ ‏.‏

Яна бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва ибн Нумайр ривоят қилиб айтдилар: Бизга Абу Холид ал-Аҳмар Ҳотим ибн Абу Сағийраъдан, шу иснод билан ривоят қилди ва ўз ривоятида «ғурлан (хатна қилинмаган)» сўзини зикр қилмади.

7537-ҳадисXalqaro 3021

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، ‏{‏ وَإِنِ امْرَأَةٌ خَافَتْ مِنْ بَعْلِهَا نُشُوزًا أَوْ إِعْرَاضًا‏}‏ الآيَةَ قَالَتْ أُنْزِلَتْ فِي الْمَرْأَةِ تَكُونُ عِنْدَ الرَّجُلِ فَتَطُولُ صُحْبَتُهَا فَيُرِيدُ طَلاَقَهَا فَتَقُولُ لاَ تُطَلِّقْنِي وَأَمْسِكْنِي وَأَنْتَ فِي حِلٍّ مِنِّي ‏.‏ فَنَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абда ибн Сулаймон ривоят қилди, бизга Ҳишом отасидан, у Оишадан ‹Агар бир аёл эрининг нушузидан (ўзидан юз ўгиришидан) ёки юз ўгиришидан қўрқса› — оят — ҳақида ривоят қилди. У (Оиша): «Бу аёл ҳақида нозил бўлди — у кишининг қарамоғида бўлади, у билан бирга туриши узаяди, шунда эр уни талоқ қилмоқчи бўлади. Шунда у (аёл): ‹Мени талоқ қилма, мени ушлаб тур, сен мендан (менинг ҳақим борасида) озодсан›, дейди. Шунда бу оят нозил бўлди», деди.

7200-ҳадисXalqaro 2860

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ أَبِي، عُمَرَ قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ سَعِيدِ، بْنِ جُبَيْرٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ وَهُوَ يَقُولُ ‏ "‏ إِنَّكُمْ مُلاَقُو اللَّهِ مُشَاةً حُفَاةً عُرَاةً غُرْلاً ‏"‏ ‏.‏ وَلَمْ يَذْكُرْ زُهَيْرٌ فِي حَدِيثِهِ يَخْطُبُ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Зуҳайр ибн Ҳарб, Исъҳоқ ибн Иброҳим ва ибн Абу Умар ривоят қилдилар. Исъҳоқ «хабар берди» деди, бошқалари эса «ривоят қилди» дедилар: Бизга Суфён ибн Уяйна Амръдан, у Саъийд ибн Жубайръдан, у ибн Аббосдан ривоят қилди: У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хутба қилаётиб шундай деяётганларини эшитди: «Сизлар Аллаҳга пиёда, ялангоёқ, яланғоч ва хатна қилинмаган ҳолда йўлиқасизлар.» Зуҳайр ўз ривоятида «хутба қилаётиб» деган сўзни зикр қилмади.

7538-ҳадисXalqaro 2860

حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، فِي قَوْلِهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ وَإِنِ امْرَأَةٌ خَافَتْ مِنْ بَعْلِهَا نُشُوزًا أَوْ إِعْرَاضًا‏}‏ قَالَتْ نَزَلَتْ فِي الْمَرْأَةِ تَكُونُ عِنْدَ الرَّجُلِ فَلَعَلَّهُ أَنْ لاَ يَسْتَكْثِرَ مِنْهَا وَتَكُونُ لَهَا صُحْبَةٌ وَوَلَدٌ فَتَكْرَهُ أَنْ يُفَارِقَهَا فَتَقُولُ لَهُ أَنْتَ فِي حِلٍّ مِنْ شَأْنِي ‏.‏

Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, бизга Ҳишом отасидан, у Оишадан, азиз ва жалил бўлган Аллаҳнинг ‹Агар бир аёл эрининг нушузидан ёки юз ўгиришидан қўрқса› деган сўзи ҳақида ривоят қилди. У (Оиша): «Бу аёл ҳақида нозил бўлди — у кишининг қарамоғида бўлади, эҳтимол эр ундан кўп (лаззат) олмайди-ю, лекин (аёлнинг) у билан бирга бўлган вақти ва боласи бордир. Шунда у (аёл) эри ўзидан ажралиб кетишини ёқтирмайди ва унга: ‹Сен менинг ишимда (ҳақимда) озодсан›, дейди», деди.

7201-ҳадисXalqaro 2860

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي كِلاَهُمَا، عَنْ شُعْبَةَ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ النُّعْمَانِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَامَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطِيبًا بِمَوْعِظَةٍ فَقَالَ ‏"‏ يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّكُمْ تُحْشَرُونَ إِلَى اللَّهِ حُفَاةً عُرَاةً غُرْلاً ‏{‏ كَمَا بَدَأْنَا أَوَّلَ خَلْقٍ نُعِيدُهُ وَعْدًا عَلَيْنَا إِنَّا كُنَّا فَاعِلِينَ‏}‏ أَلاَ وَإِنَّ أَوَّلَ الْخَلاَئِقِ يُكْسَى يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِبْرَاهِيمُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ أَلاَ وَإِنَّهُ سَيُجَاءُ بِرِجَالٍ مِنْ أُمَّتِي فَيُؤْخَذُ بِهِمْ ذَاتَ الشِّمَالِ فَأَقُولُ يَا رَبِّ أَصْحَابِي ‏.‏ فَيُقَالُ إِنَّكَ لاَ تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ ‏.‏ فَأَقُولُ كَمَا قَالَ الْعَبْدُ الصَّالِحُ ‏{‏ وَكُنْتُ عَلَيْهِمْ شَهِيدًا مَا دُمْتُ فِيهِمْ فَلَمَّا تَوَفَّيْتَنِي كُنْتَ أَنْتَ الرَّقِيبَ عَلَيْهِمْ وَأَنْتَ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ شَهِيدٌ * إِنْ تُعَذِّبْهُمْ فَإِنَّهُمْ عِبَادُكَ وَإِنْ تَغْفِرْ لَهُمْ فَإِنَّكَ أَنْتَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ‏}‏ قَالَ فَيُقَالُ لِي إِنَّهُمْ لَمْ يَزَالُوا مُرْتَدِّينَ عَلَى أَعْقَابِهِمْ مُنْذُ فَارَقْتَهُمْ ‏"‏ ‏.‏ وَفِي حَدِيثِ وَكِيعٍ وَمُعَاذٍ ‏"‏ فَيُقَالُ إِنَّكَ لاَ تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакийъ ривоят қилди. (ҳ) Яна бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, иккалови Шуъбадан. (ҳ) Яна бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилдилар — матн ибн ал-Мусаннога тегишли — улар айтдилар: Бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ал-Муғийра ибн ан-Нуъмонъдан, у Саъийд ибн Жубайръдан, у ибн Аббосдан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам орасимизда хатиб бўлиб, ваъз билан турдилар ва дедилар: «Эй одамлар, сизлар Аллаҳга ялангоёқ, яланғоч ва хатна қилинмаган ҳолда тўпланасизлар. ‹Аввал яратишни қандай бошлаган бўлсак, шундай қайтарамиз, бу Бизнинг зиммамиздаги ваъда; албатта Биз буни бажарувчимиз.› Огоҳ бўлингки, Қиёмат куни кийим кийдириладиган биринчи махлуқ Иброҳим алайҳиссаломдир. Огоҳ бўлингки, умматимдан баъзи кишилар олиб келинади-да, улар чап томонга олиб кетилади. Шунда мен: ‹Ё Робб, менинг ашобим!› дейман. Айтилади: ‹Сен улардан кейин нималар пайдо қилганларини билмайсан.› Шунда мен солиҳ банда айтгани каби айтаман: ‹Мен улар ичида эканман, уларга гувоҳ эдим; мени вафот эттирганингдан кейин эса, уларнинг устидан кузатувчи Ўзинг бўлдинг ва Сен ҳар нарсага гувоҳсан. Агар уларни азобласанг, улар Сенинг бандаларингдир; агар уларни мағфират қилсанг, албатта Ўзинг ғолиб ва ҳикматли Зотсан.›» Деди: Шунда менга: «Сен улардан ажралганингдан бери, улар доимо ортларига (дийндан) қайтиб турдилар» дейилади. Вакийъ ва Муъознинг ривоятида: «Айтилади: Сен улардан кейин нималар пайдо қилганларини билмайсан» дейилган.

7202-ҳадисXalqaro 2861

حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ إِسْحَاقَ، ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا بَهْزٌ، قَالاَ جَمِيعًا حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ يُحْشَرُ النَّاسُ عَلَى ثَلاَثِ طَرَائِقَ رَاغِبِينَ رَاهِبِينَ وَاثْنَانِ عَلَى بَعِيرٍ وَثَلاَثَةٌ عَلَى بَعِيرٍ وَأَرْبَعَةٌ عَلَى بَعِيرٍ وَعَشَرَةٌ عَلَى بَعِيرٍ وَتَحْشُرُ بَقِيَّتَهُمُ النَّارُ تَبِيتُ مَعَهُمْ حَيْثُ بَاتُوا وَتَقِيلُ مَعَهُمْ حَيْثُ قَالُوا وَتُصْبِحُ مَعَهُمْ حَيْثُ أَصْبَحُوا وَتُمْسِي مَعَهُمْ حَيْثُ أَمْسَوْا ‏"‏ ‏.‏

Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Аҳмад ибн Исъҳоқ ривоят қилди. (ҳ) Яна менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Баҳз ривоят қилди, улар иккалови: Бизга Вуҳайб ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Товус отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: У дедилар: «Одамлар уч йўл билан тўпланадилар: рағбат қилувчилар ва қўрқувчилар ҳолида; икки киши бир туяда, уч киши бир туяда, тўрт киши бир туяда, ўн киши бир туяда. Қолганларини эса олов тўплайди: улар қаерда тунаса у ҳам бирга тунайди, қаерда пешин ухласа у ҳам бирга ухлайди, қаерда тонгни қаршиласа у ҳам бирга қаршилайди, қаерда кечни қаршиласа у ҳам бирга қаршилайди.»