وَحَدَّثَنِي أَبُو عَمَّارٍ، حُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنِ الْحُسَيْنِ، عَنْ مَطَرٍ، حَدَّثَنِي قَتَادَةُ، عَنْ مُطَرِّفِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الشِّخِّيرِ، عَنْ عِيَاضِ بْنِ حِمَارٍ، أَخِي بَنِي مُجَاشِعٍ قَالَ قَامَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ خَطِيبًا فَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ أَمَرَنِي " . وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمِثْلِ حَدِيثِ هِشَامٍ عَنْ قَتَادَةَ وَزَادَ فِيهِ " وَإِنَّ اللَّهَ أَوْحَى إِلَىَّ أَنْ تَوَاضَعُوا حَتَّى لاَ يَفْخَرَ أَحَدٌ عَلَى أَحَدٍ وَلاَ يَبْغِي أَحَدٌ عَلَى أَحَدٍ " . وَقَالَ فِي حَدِيثِهِ " وَهُمْ فِيكُمْ تَبَعًا لاَ يَبْغُونَ أَهْلاً وَلاَ مَالاً " . فَقُلْتُ فَيَكُونُ ذَلِكَ يَا أَبَا عَبْدِ اللَّهِ قَالَ نَعَمْ وَاللَّهِ لَقَدْ أَدْرَكْتُهُمْ فِي الْجَاهِلِيَّةِ وَإِنَّ الرَّجُلَ لَيَرْعَى عَلَى الْحَىِّ مَا بِهِ إِلاَّ وَلِيدَتُهُمْ يَطَؤُهَا .
Яна менга Абу Аммор Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, бизга ал-Фазл ибн Мусо ал-Ҳусайнъдан, у Матаръдан ривоят қилди, менга Қатода ривоят қилди, у Мутарриф ибн Абдуллаҳ ибн аш-Шиххийръдан, у Бану Мужошеънинг биродари Иёз ибн Ҳиморъдан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни орасимизда хатиб бўлиб турдилар ва дедилар: «Албатта Аллаҳ менга амр қилди.» Ва у ҳадисни Ҳишомнинг Қатодаъдан ривояти мисли келтирди ва унга шуни қўшди: «Албатта Аллаҳ менга ваҳий қилдики, тавозе қилинглар, ҳатто ҳеч ким ҳеч кимга кибр қилмасин ва ҳеч ким ҳеч кимга зулм қилмасин.» Ва ўз ривоятида: «Улар орангизда қуйруқ бўлиб, оила ҳам мол ҳам кўзламайдилар» деди. Мен: «Ё Абу Абдуллаҳ, бундай бўладими?» дедим. У: «Ҳа, Аллаҳга қасамки, мен уларни жоҳилиятда кўрганман: киши қабиланинг (молларини) боқар эди, лекин унинг фақат зўрлаб тегадиган чўрисигина бор эди» деди.