حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ مُحَمَّدٍ النَّاقِدُ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، - قَالَ عَمْرٌو حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، - عَنْ مَنْصُورٍ ابْنِ صَفِيَّةَ، عَنْ أُمِّهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سَأَلَتِ امْرَأَةٌ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ تَغْتَسِلُ مِنْ حَيْضَتِهَا قَالَ فَذَكَرَتْ أَنَّهُ عَلَّمَهَا كَيْفَ تَغْتَسِلُ ثُمَّ تَأْخُذُ فِرْصَةً مِنْ مِسْكٍ فَتَطَهَّرُ بِهَا . قَالَتْ كَيْفَ أَتَطَهَّرُ بِهَا قَالَ " تَطَهَّرِي بِهَا . سُبْحَانَ اللَّهِ " . وَاسْتَتَرَ - وَأَشَارَ لَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ بِيَدِهِ عَلَى وَجْهِهِ - قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ وَاجْتَذَبْتُهَا إِلَىَّ وَعَرَفْتُ مَا أَرَادَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ تَتَبَّعِي بِهَا أَثَرَ الدَّمِ . وَقَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ فِي رِوَايَتِهِ فَقُلْتُ تَتَبَّعِي بِهَا آثَارَ الدَّمِ .
Оиша айтди: Бир аёл Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: "Ҳайзидан қанай ғусл қилади?" деб сўради. (Равий:) У (Оиша) зикр қилдики, (Набий) унга қанай ғусл қилишни ўргатди: "Кейин миск суртилган бир фирса (пахта-мато)ни олиб, у билан поклансин" (деди). У: "У билан қанай покланаман?" деди. У: "У билан поклансин. Субҳаналлаҳ!" деди ва (уят) беркинди. — Суфён ибн Уяйна бизга қўли билан юзига (ишора қилиб) кўрсатди. — (Равий:) Оиша: "Мен уни ўзимга тортдим ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нима демоқчи эканини тушундим; бас: ‹У билан қон изини ку(зат)иб (артиб) чиқ› дедим" деди. Ибн Абу Умар ўз ривоятида: "Мен: ‹У билан қон изларини ку(зат)иб чиқ› дедим" деди.