حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، - وَاللَّفْظُ لِزُهَيْرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا الْقَاسِمُ بْنُ مَالِكٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى أَبِي مُوسَى وَهْوَ فِي بَيْتِ بِنْتِ الْفَضْلِ بْنِ عَبَّاسٍ فَعَطَسْتُ فَلَمْ يُشَمِّتْنِي وَعَطَسَتْ فَشَمَّتَهَا فَرَجَعْتُ إِلَى أُمِّي فَأَخْبَرْتُهَا فَلَمَّا جَاءَهَا قَالَتْ عَطَسَ عِنْدَكَ ابْنِي فَلَمْ تُشَمِّتْهُ وَعَطَسَتْ فَشَمَّتَّهَا . فَقَالَ إِنَّ ابْنَكِ عَطَسَ فَلَمْ يَحْمَدِ اللَّهَ فَلَمْ أُشَمِّتْهُ وَعَطَسَتْ فَحَمِدَتِ اللَّهَ فَشَمَّتُّهَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا عَطَسَ أَحَدُكُمْ فَحَمِدَ اللَّهَ فَشَمِّتُوهُ فَإِنْ لَمْ يَحْمَدِ اللَّهَ فَلاَ تُشَمِّتُوهُ " .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилишди — лафз Зуҳайрники — улар дедилар: бизга ал-Қосим ибн Молик Осим ибн Кулайбдан, у Абу Бурдадан ривоят қилди. У деди: Мен Абу Мусонинг ҳузурига кирдим, у Фадл ибн Аббоснинг қизининг уйида эди. Мен акса урдим, у менга жавоб бермади, у (аёл) акса урди, унга жавоб берди. Мен онамнинг олдига қайтиб, унга хабар бердим. У (она) келганида: ‹Менинг ўғлим сенинг ҳузурингда акса урди, сен унга жавоб бермадинг, у (аёл) акса урди, унга жавоб бердинг-а?› деди. У деди: ‹Сенинг ўғлинг акса урди-ю, Аллаҳга ҳамд айтмади, шунинг учун унга жавоб бермадим; у (аёл) акса урди ва Аллаҳга ҳамд айтди, шунинг учун унга жавоб бердим. Мен Расулуллаҳни (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай деганини эшитдим: ‹Сизлардан бири акса уриб, Аллаҳга ҳамд айтса, унга жавоб беринг; агар Аллаҳга ҳамд айтмаса, унга жавоб берманг›.»