حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى أَبُو زَكَرِيَّاءَ، أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، قَالَ سَمِعْتُ الْقَاسِمَ بْنَ مُحَمَّدٍ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ وَارَأْسَاهْ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ذَاكِ لَوْ كَانَ وَأَنَا حَىٌّ، فَأَسْتَغْفِرُ لَكِ وَأَدْعُو لَكِ ". فَقَالَتْ عَائِشَةُ وَاثُكْلِيَاهْ، وَاللَّهِ إِنِّي لأَظُنُّكَ تُحِبُّ مَوْتِي، وَلَوْ كَانَ ذَاكَ لَظَلِلْتَ آخِرَ يَوْمِكَ مُعَرِّسًا بِبَعْضِ أَزْوَاجِكَ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " بَلْ أَنَا وَارَأْسَاهْ لَقَدْ هَمَمْتُ أَوْ أَرَدْتُ أَنْ أُرْسِلَ إِلَى أَبِي بَكْرٍ وَابْنِهِ، وَأَعْهَدَ أَنْ يَقُولَ الْقَائِلُونَ أَوْ يَتَمَنَّى الْمُتَمَنُّونَ، ثُمَّ قُلْتُ يَأْبَى اللَّهُ وَيَدْفَعُ الْمُؤْمِنُونَ، أَوْ يَدْفَعُ اللَّهُ وَيَأْبَى الْمُؤْمِنُونَ ".
Яҳё ибн Яҳё Абу Закариё, Сулаймон ибн Билолдан, у Яҳё ибн Саиддан: Қосим ибн Муҳаммадни эшитдим: У: Оиша: Вой бошим! деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «У (ўлим) мен тирик эканимда бўлса, мен сен учун мағфират сўрар ва сенга дуо қилар эдим» дедилар. Оиша: Вой ўлдим! Валлаҳи, мен сени менинг ўлимимни яхши кўради деб ўйлайман, агар шундай бўлса, сен кунингнинг охирини хотинларинг баъзиси билан келин қилгандек (байрам қилиб) ўтказар эдинг, деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Йўқ, мен: Вой бошим! (деяман). Мен Абу Бакр ва унинг ўғлига (хабар) юборишни — гапловчилар гапирмаслиги ёки орзучилар орзу қилмаслиги учун (халифаликни Абу Бакрга) аҳд қилишни — қасд қилган эдим; сўнг: Аллаҳ ва мўминлар (Абу Бакрдан бошқани) рад этади, дедим» дедилар.