أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَسْوَدِ، وَإِسْحَاقُ بْنُ بَكْرٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ مُضَرَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَ أَفْلَحُ أَخُو أَبِي الْقُعَيْسِ يَسْتَأْذِنُ فَقُلْتُ لاَ آذَنُ لَهُ حَتَّى أَسْتَأْذِنَ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا جَاءَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ لَهُ جَاءَ أَفْلَحُ أَخُو أَبِي الْقُعَيْسِ يَسْتَأْذِنُ فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ لَهُ . فَقَالَ " ائْذَنِي لَهُ فَإِنَّهُ عَمُّكِ " . قُلْتُ إِنَّمَا أَرْضَعَتْنِي امْرَأَةُ أَبِي الْقُعَيْسِ وَلَمْ يُرْضِعْنِي الرَّجُلُ . قَالَ " ائْذَنِي لَهُ فَإِنَّهُ عَمُّكِ " .
Бизга ар-Рабеиъ ибн Сулаймон ибн Довуд хабар берди, у деди: бизга Абул-Асвад ва Ишоқ ибн Бакр ривоят қилдилар, иккаласи деди: бизга Бакр ибн Музар, Жаъфар ибн Робеадан, у Ироқ ибн Моликдан, у Урвадан, у Ойша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: Абул-Қуайснинг акаси Афлаҳ келди ва изн сўради. Мен: «Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан изн сўрамагунимча унга изн бермайман,» дедим. Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келганларида, мен уларга: «Абул-Қуайснинг акаси Афлаҳ келиб изн сўради, мен эса унга изн беришдан бош тортдим,» дедим. Шунда у: «Унга изн бер, чунки у сенинг амакингдир,» дедилар. Мен: «Мени фақат Абул-Қуайснинг аёли эмизган, эркак эмизмаган-ку,» дедим. У: «Унга изн бер, чунки у сенинг амакингдир,» дедилар.