Она сути эрга тегишлилиги

Nikoh kitobi · 6 ҳадис

باب لَبَنِ الْفَحْلِ ‏.‏

أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَمْرَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ عِنْدَهَا وَأَنَّهَا سَمِعَتْ رَجُلاً يَسْتَأْذِنُ فِي بَيْتِ حَفْصَةَ قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا رَجُلٌ يَسْتَأْذِنُ فِي بَيْتِكَ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أُرَاهُ فُلاَنًا ‏"‏ ‏.‏ لِعَمِّ حَفْصَةَ مِنَ الرَّضَاعَةِ ‏.‏ قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ لَوْ كَانَ فُلاَنٌ حَيًّا - لِعَمِّهَا مِنَ الرَّضَاعَةِ - دَخَلَ عَلَىَّ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ الرَّضَاعَةَ تُحَرِّمُ مَا يُحَرَّمُ مِنَ الْوِلاَدَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ хабар берди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик, Абдуллаҳ ибн Абу Бакрдан, у Амрадан ривоят қилдики, Ойша (розияллаҳу анҳо) унга хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг ҳузурида эдилар ва у Ҳафсанинг уйига киришга изн сўраётган бир кишини эшитди. Ойша деди: Мен: «Ё Расулуллаҳ, мана бу киши сизнинг уйингизга киришга изн сўраяпти,» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни фалончи деб ўйлайман,» дедилар — Ҳафсанинг эмикдош амакисини (назарда тутиб). Ойша деди: Мен: «Агар фалончи — унинг (ўзимнинг) эмикдош амаким — тирик бўлганида эди, менинг ҳузуримга кирардими?» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, эмизиш туғилиш орқали ҳаром бўлган нарсани ҳаром қилади,» дедилар.

أَخْبَرَنِي إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَ عَمِّي أَبُو الْجَعْدِ مِنَ الرَّضَاعَةِ فَرَدَدْتُهُ - قَالَ وَقَالَ هِشَامٌ هُوَ أَبُو الْقُعَيْسِ - فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ ائْذَنِي لَهُ ‏"‏ ‏.‏

Менга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Ибн Журайж хабар берди, у деди: менга Ато, Урвадан хабар бердики, Ойша (розияллаҳу анҳо) деди: Менинг эмикдош амаким Абул-Жаъд келди, мен эса уни қайтардим — (рови) деди: Ҳишом деди: у Абул-Қуайс эди — сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келдилар, мен уларга хабар бердим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Унга изн бер,» дедилар.

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ عَبْدِ الصَّمَدِ بْنِ عَبْدِ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، ‏{‏ عَنْ أَبِيهِ، ‏}‏ عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ وَهْبِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أَخَا أَبِي الْقُعَيْسِ، اسْتَأْذَنَ عَلَى عَائِشَةَ بَعْدَ آيَةِ الْحِجَابِ فَأَبَتْ أَنْ تَأْذَنَ لَهُ فَذُكِرَ ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏"‏ ائْذَنِي لَهُ فَإِنَّهُ عَمُّكِ ‏"‏ ‏.‏ فَقُلْتُ إِنَّمَا أَرْضَعَتْنِي الْمَرْأَةُ وَلَمْ يُرْضِعْنِي الرَّجُلُ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ إِنَّهُ عَمُّكِ فَلْيَلِجْ عَلَيْكِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абдулворис ибн Абдуссамад ибн Абдулворис хабар берди, у деди: менга отам, отасидан, у Айюбдан, у Ваҳб ибн Кайсондан, у Урвадан, у Ойша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилдики, Абул-Қуайснинг акаси ҳижоб ояти (нозил бўлгани)дан кейин Ойшанинг ҳузурига киришга изн сўради, у эса унга изн беришдан бош тортди. Бу (ҳол) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтилди. Шунда у: «Унга изн бер, чунки у сенинг амакингдир,» дедилар. Мен: «Мени фақат (унинг) аёли эмизган, эркак эмизмаган-ку,» дедим. Шунда у: «У сенинг амакингдир, бас, у ҳузурингга кирсин,» дедилар.

أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنْبَأَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ أَفْلَحُ أَخُو أَبِي الْقُعَيْسِ يَسْتَأْذِنُ عَلَىَّ وَهُوَ عَمِّي مِنَ الرَّضَاعَةِ فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ لَهُ حَتَّى جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ ‏ "‏ ائْذَنِي لَهُ فَإِنَّهُ عَمُّكِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ عَائِشَةُ وَذَلِكَ بَعْدَ أَنْ نَزَلَ الْحِجَابُ ‏.‏

Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ хабар берди, бизга Маън хабар берди, у деди: бизга Молик, Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Ойша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: Абул-Қуайснинг акаси Афлаҳ менинг ҳузуримга киришга изн сўрарди, у эса менинг эмикдош амаким эди. Мен унга изн беришдан бош тортдим, токи Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келгунига қадар. Мен уларга хабар бердим. Шунда у: «Унга изн бер, чунки у сенинг амакингдир,» дедилар. Ойша деди: Бу ҳижоб (ояти) нозил бўлганидан кейин эди.

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاَءِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، وَهِشَامِ بْنِ ع��رْوَةَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتَأْذَنَ عَلَىَّ عَمِّي أَفْلَحُ بَعْدَ مَا نَزَلَ الْحِجَابُ فَلَمْ آذَنْ لَهُ فَأَتَانِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ ‏"‏ ائْذَنِي لَهُ فَإِنَّهُ عَمُّكِ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّمَا أَرْضَعَتْنِي الْمَرْأَةُ وَلَمْ يُرْضِعْنِي الرَّجُلُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ ائْذَنِي لَهُ تَرِبَتْ يَمِينُكِ فَإِنَّهُ عَمُّكِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абдулжаббор ибн ал-Алў, Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан ва Ҳишом ибн Урвадан, у Урвадан, у Ойша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У деди: Амаким Афлаҳ ҳижоб (ояти) нозил бўлганидан кейин менинг ҳузуримга киришга изн сўради, мен эса унга изн бермадим. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузуримга келдилар, мен улардан сўрадим. У: «Унга изн бер, чунки у сенинг амакингдир,» дедилар. Мен: «Ё Расулуллаҳ, мени фақат (унинг) аёли эмизган, эркак эмизмаган-ку,» дедим. У: «Унга изн бер, қўлинг тупроқ бўлгур, чунки у сенинг амакингдир,» дедилар.

أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَسْوَدِ، وَإِسْحَاقُ بْنُ بَكْرٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ مُضَرَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَ أَفْلَحُ أَخُو أَبِي الْقُعَيْسِ يَسْتَأْذِنُ فَقُلْتُ لاَ آذَنُ لَهُ حَتَّى أَسْتَأْذِنَ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا جَاءَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ لَهُ جَاءَ أَفْلَحُ أَخُو أَبِي الْقُعَيْسِ يَسْتَأْذِنُ فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ لَهُ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ ائْذَنِي لَهُ فَإِنَّهُ عَمُّكِ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ إِنَّمَا أَرْضَعَتْنِي امْرَأَةُ أَبِي الْقُعَيْسِ وَلَمْ يُرْضِعْنِي الرَّجُلُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ ائْذَنِي لَهُ فَإِنَّهُ عَمُّكِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ар-Рабеиъ ибн Сулаймон ибн Довуд хабар берди, у деди: бизга Абул-Асвад ва Ишоқ ибн Бакр ривоят қилдилар, иккаласи деди: бизга Бакр ибн Музар, Жаъфар ибн Робеадан, у Ироқ ибн Моликдан, у Урвадан, у Ойша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: Абул-Қуайснинг акаси Афлаҳ келди ва изн сўради. Мен: «Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан изн сўрамагунимча унга изн бермайман,» дедим. Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келганларида, мен уларга: «Абул-Қуайснинг акаси Афлаҳ келиб изн сўради, мен эса унга изн беришдан бош тортдим,» дедим. Шунда у: «Унга изн бер, чунки у сенинг амакингдир,» дедилар. Мен: «Мени фақат Абул-Қуайснинг аёли эмизган, эркак эмизмаган-ку,» дедим. У: «Унга изн бер, чунки у сенинг амакингдир,» дедилар.