أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَمْرَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ عِنْدَهَا وَأَنَّهَا سَمِعَتْ رَجُلاً يَسْتَأْذِنُ فِي بَيْتِ حَفْصَةَ قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا رَجُلٌ يَسْتَأْذِنُ فِي بَيْتِكَ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُرَاهُ فُلاَنًا " . لِعَمِّ حَفْصَةَ مِنَ الرَّضَاعَةِ . قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ لَوْ كَانَ فُلاَنٌ حَيًّا - لِعَمِّهَا مِنَ الرَّضَاعَةِ - دَخَلَ عَلَىَّ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الرَّضَاعَةَ تُحَرِّمُ مَا يُحَرَّمُ مِنَ الْوِلاَدَةِ " .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ хабар берди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик, Абдуллаҳ ибн Абу Бакрдан, у Амрадан ривоят қилдики, Ойша (розияллаҳу анҳо) унга хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг ҳузурида эдилар ва у Ҳафсанинг уйига киришга изн сўраётган бир кишини эшитди. Ойша деди: Мен: «Ё Расулуллаҳ, мана бу киши сизнинг уйингизга киришга изн сўраяпти,» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни фалончи деб ўйлайман,» дедилар — Ҳафсанинг эмикдош амакисини (назарда тутиб). Ойша деди: Мен: «Агар фалончи — унинг (ўзимнинг) эмикдош амаким — тирик бўлганида эди, менинг ҳузуримга кирардими?» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, эмизиш туғилиш орқали ҳаром бўлган нарсани ҳаром қилади,» дедилар.