أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ عَبْدِ الصَّمَدِ بْنِ عَبْدِ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، { عَنْ أَبِيهِ، } عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ وَهْبِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أَخَا أَبِي الْقُعَيْسِ، اسْتَأْذَنَ عَلَى عَائِشَةَ بَعْدَ آيَةِ الْحِجَابِ فَأَبَتْ أَنْ تَأْذَنَ لَهُ فَذُكِرَ ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " ائْذَنِي لَهُ فَإِنَّهُ عَمُّكِ " . فَقُلْتُ إِنَّمَا أَرْضَعَتْنِي الْمَرْأَةُ وَلَمْ يُرْضِعْنِي الرَّجُلُ . فَقَالَ " إِنَّهُ عَمُّكِ فَلْيَلِجْ عَلَيْكِ " .
Бизга Абдулворис ибн Абдуссамад ибн Абдулворис хабар берди, у деди: менга отам, отасидан, у Айюбдан, у Ваҳб ибн Кайсондан, у Урвадан, у Ойша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилдики, Абул-Қуайснинг акаси ҳижоб ояти (нозил бўлгани)дан кейин Ойшанинг ҳузурига киришга изн сўради, у эса унга изн беришдан бош тортди. Бу (ҳол) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтилди. Шунда у: «Унга изн бер, чунки у сенинг амакингдир,» дедилар. Мен: «Мени фақат (унинг) аёли эмизган, эркак эмизмаган-ку,» дедим. Шунда у: «У сенинг амакингдир, бас, у ҳузурингга кирсин,» дедилар.