وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَتَانِي عَمِّي مِنَ الرَّضَاعَةِ أَفْلَحُ بْنُ أَبِي قُعَيْسٍ . فَذَكَرَ بِمَعْنَى حَدِيثِ مَالِكٍ وَزَادَ قُلْتُ إِنَّمَا أَرْضَعَتْنِي الْمَرْأَةُ وَلَمْ يُرْضِعْنِي الرَّجُلُ قَالَ " تَرِبَتْ يَدَاكِ أَوْ يَمِينُكِ" .
Ва бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Менинг эмизишдан бўлган амаким Афлаҳ ибн Абу Қуайс олдимга келди — ва Моликнинг ҳадиси маъносида зикр қилди ва (шуни) қўшди: Мен: «Мени фақат аёл (унинг хотини) эмизган, эркак (Абу Қуайс) эмизмаган» дедим. У: «Қўлларинг тупроққа белансин (яъни у барибир амакинг)» деди.