Эрнинг сути орқали эмизишнинг ҳаромлиги

Emizish kitobi · 10 ҳадис

باب تَحْرِيمِ الرَّضَاعَةِ مِنْ مَاءِ الْفَحْلِ ‏

3571-ҳадисXalqaro 1445

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّ أَفْلَحَ - أَخَا أَبِي الْقُعَيْسِ - جَاءَ يَسْتَأْذِنُ عَلَيْهَا وَهُوَ عَمُّهَا مِنَ الرَّضَاعَةِ بَعْدَ أَنْ أُنْزِلَ الْحِجَابُ قَالَتْ فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ لَهُ فَلَمَّا جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرْتُهُ بِالَّذِي صَنَعْتُ فَأَمَرَنِي أَنْ آذَنَ لَهُ عَلَىَّ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Моликка Ибн Шиҳобдан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Оишадан (ривоят қилганини) ўқиб бердим — у (Оиша) унга хабар бердики, Афлаҳ — Абул-Қуайс(нинг) акаси — унинг олдига изн сўраб келди, у (Афлаҳ) унинг эмизишдан бўлган амакиси эди — ҳижоб (ояти) нозил бўлганидан кейин. (Оиша) деди: Мен унга изн беришдан бош тортдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келганда, мен унга қилган ишимни айтдим. У мени унга олдимга киришига изн беришимга буюрди.

3572-ҳадисXalqaro 1445

وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَتَانِي عَمِّي مِنَ الرَّضَاعَةِ أَفْلَحُ بْنُ أَبِي قُعَيْسٍ ‏.‏ فَذَكَرَ بِمَعْنَى حَدِيثِ مَالِكٍ وَزَادَ قُلْتُ إِنَّمَا أَرْضَعَتْنِي الْمَرْأَةُ وَلَمْ يُرْضِعْنِي الرَّجُلُ قَالَ ‏ "‏ تَرِبَتْ يَدَاكِ أَوْ يَمِينُكِ‏"‏ ‏.‏

Ва бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Менинг эмизишдан бўлган амаким Афлаҳ ибн Абу Қуайс олдимга келди — ва Моликнинг ҳадиси маъносида зикр қилди ва (шуни) қўшди: Мен: «Мени фақат аёл (унинг хотини) эмизган, эркак (Абу Қуайс) эмизмаган» дедим. У: «Қўлларинг тупроққа белансин (яъни у барибир амакинг)» деди.

3573-ҳадисXalqaro 1445

وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّهُ، جَاءَ أَفْلَحُ أَخُو أَبِي الْقُعَيْسِ يَسْتَأْذِنُ عَلَيْهَا بَعْدَ مَا نَزَلَ الْحِجَابُ - وَكَانَ أَبُو الْقُعَيْسِ أَبَا عَائِشَةَ مِنَ الرَّضَاعَةِ - قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ وَاللَّهِ لاَ آذَنُ لأَفْلَحَ حَتَّى أَسْتَأْذِنَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِنَّ أَبَا الْقُعَيْسِ لَيْسَ هُوَ أَرْضَعَنِي وَلَكِنْ أَرْضَعَتْنِي امْرَأَتُهُ - قَالَتْ عَائِشَةُ - فَلَمَّا دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَفْلَحَ أَخَا أَبِي الْقُعَيْسِ جَاءَنِي يَسْتَأْذِنُ عَلَىَّ فَكَرِهْتُ أَنْ آذَنَ لَهُ حَتَّى أَسْتَأْذِنَكَ - قَالَتْ - فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ ائْذَنِي لَهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ عُرْوَةُ فَبِذَلِكَ كَانَتْ عَائِشَةُ تَقُولُ حَرِّمُوا مِنَ الرَّضَاعَةِ مَا تُحَرِّمُونَ مِنَ النَّسَبِ ‏.‏

Ва менга Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан, у Урвадан хабар бердики, Оиша унга хабар бердики, Афлаҳ Абул-Қуайснинг акаси ҳижоб (ояти) нозил бўлганидан кейин унинг олдига изн сўраб келди — Абул-Қуайс Оишанинг эмизишдан бўлган отаси эди. Оиша деди: Мен: «Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан изн сўрамагунча Афлаҳга изн бермайман, чунки мени Абул-Қуайс эмизмаган, балки унинг хотини эмизган» дедим. Оиша деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кирганда, мен: «Ё Расулуллаҳ, Афлаҳ Абул-Қуайснинг акаси менинг олдимга изн сўраб келди, мен сиздан изн сўрамагунча унга изн беришни ёқтирмадим» дедим. (Оиша) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Унга изн бер» деди. Урва деди: Шу сабабли Оиша: «Насаб(қариндошлик)дан ҳаром қиладиган нарсангизни эмизишдан ҳам ҳаром қилинглар» дерди.

3574-ҳадисXalqaro 1445

وَحَدَّثَنَاهُ عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِهَذَا الإِسْنَادِ جَاءَ أَفْلَحُ أَخُو أَبِي الْقُعَيْسِ يَسْتَأْذِنُ عَلَيْهَا ‏.‏ بِنَحْوِ حَدِيثِهِمْ وَفِيهِ ‏ "‏ فَإِنَّهُ عَمُّكِ تَرِبَتْ يَمِينُكِ ‏"‏ ‏.‏ وَكَانَ أَبُو الْقُعَيْسِ زَوْجَ الْمَرْأَةِ الَّتِي أَرْضَعَتْ عَائِشَةَ ‏.‏

Ва бизга буни Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Маъмар аз-Зуҳрийдан шу иснод билан (хабар берди): Афлаҳ Абул-Қуайснинг акаси унинг олдига изн сўраб келди — уларнинг ҳадиси каби; унда: «Чунки у сенинг амакинг; қўлинг тупроққа белансин» (дейилган). Абул-Қуайс Оишани эмизган аёлнинг эри эди.

3575-ҳадисXalqaro 1445

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَ عَمِّي مِنَ الرَّضَاعَةِ يَسْتَأْذِنُ عَلَىَّ فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ لَهُ حَتَّى أَسْتَأْمِرَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ إِنَّ عَمِّي مِنَ الرَّضَاعَةِ اسْتَأْذَنَ عَلَىَّ فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ لَهُ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ فَلْيَلِجْ عَلَيْكِ عَمُّكِ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ إِنَّمَا أَرْضَعَتْنِي الْمَرْأَةُ وَلَمْ يُرْضِعْنِي الرَّجُلُ قَالَ ‏"‏ إِنَّهُ عَمُّكِ فَلْيَلِجْ عَلَيْكِ ‏"‏ ‏.‏

Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилиб, иккаласи: бизга Ибн Нумайр Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, дедилар; у деди: Менинг эмизишдан бўлган амаким олдимга изн сўраб келди, мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан маслаҳат сўрамагунча унга изн беришдан бош тортдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келганда, мен: «Менинг эмизишдан бўлган амаким олдимга изн сўради, мен унга изн беришдан бош тортдим» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Амакинг олдингга кирсин» деди. Мен: «Мени фақат аёл эмизган, эркак эмизмаган» дедим. У: «У сенинг амакинг, олдингга кирсин» деди.

3576-ҳадисXalqaro 1445

وَحَدَّثَنِي أَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، - يَعْنِي ابْنَ زَيْدٍ - حَدَّثَنَا هِشَامٌ، بِهَذَا الإِسْنَادِ أَنَّ أَخَا أَبِي الْقُعَيْسِ، اسْتَأْذَنَ عَلَيْهَا ‏.‏ فَذَكَرَ نَحْوَهُ ‏.‏

Ва менга Абур-Робиъ аз-Заҳроний ривоят қилди, бизга Ҳаммод — яъни ибн Зайд — ривоят қилди, бизга Ҳишом шу иснод билан ривоят қилдики, Абул-Қуайснинг акаси унинг олдига изн сўради — ва унга ўхшаш зикр қилди.

3577-ҳадисXalqaro 1445

وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنْ هِشَامٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ اسْتَأْذَنَ عَلَيْهَا أَبُو الْقُعَيْسِ ‏.‏

Ва бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Абу Муовия Ҳишомдан шу иснод билан унга ўхшаш хабар берди, фақат у: «Унинг олдига Абул-Қуайс изн сўради» деди.

3578-ҳадисXalqaro 1445

وَحَدَّثَنِي الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالاَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ قَالَتِ، اسْتَأْذَنَ عَلَىَّ عَمِّي مِنَ الرَّضَاعَةِ أَبُو الْجَعْدِ فَرَدَدْتُهُ - قَالَ لِي هِشَامٌ إِنَّمَا هُوَ أَبُو الْقُعَيْسِ - فَلَمَّا جَاءَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرْتُهُ بِذَلِكَ قَالَ ‏ "‏ فَهَلاَّ أَذِنْتِ لَهُ تَرِبَتْ يَمِينُكِ أَوْ يَدُكِ‏"‏ ‏.‏

Ва менга ал-Ҳасан ибн Али ал-Ҳулвоний ва Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилиб, иккаласи: бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Ибн Журайж Атодан хабар берди, менга Урва ибн аз-Зубайр хабар бердики, Оиша унга хабар бериб деди: Менинг эмизишдан бўлган амаким Абул-Жаъд олдимга изн сўради, мен уни қайтардим — Ҳишом менга: «У аслида Абул-Қуайсдир» деди — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келганда, мен унга буни айтдим. У: «Нега унга изн бермадинг? Қўлинг (ёки ўнг қўлинг) тупроққа белансин» деди.

3579-ҳадисXalqaro 1445

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رُمْحٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ عِرَاكٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّ عَمَّهَا مِنَ الرَّضَاعَةِ - يُسَمَّى أَفْلَحَ - اسْتَأْذَنَ عَلَيْهَا فَحَجَبَتْهُ فَأَخْبَرَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهَا ‏ "‏ لاَ تَحْتَجِبِي مِنْهُ فَإِنَّهُ يَحْرُمُ مِنَ الرَّضَاعَةِ مَا يَحْرُمُ مِنَ النَّسَبِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Муҳаммад ибн Румҳ ривоят қилди, бизга ал-Лайс Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Ирокдан, у Урвадан, у Оишадан хабар бердики, у унга хабар бердики, унинг эмизишдан бўлган амакиси — Афлаҳ деб аталувчи — олдига изн сўради, у (Оиша) ундан пурдаланди (тўсилди). У (буни) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га хабар қилди, у унга: «Ундан пурдаланма, чунки эмизишдан ҳаром бўладиган нарса насаб(қариндошлик)дан ҳаром бўладиган нарса кабидир» деди.

3580-ҳадисXalqaro 1445

وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عِرَاكِ، بْنِ مَالِكٍ عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتَأْذَنَ عَلَىَّ أَفْلَحُ بْنُ قُعَيْسٍ فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ، لَهُ فَأَرْسَلَ إِنِّي عَمُّكِ أَرْضَعَتْكِ امْرَأَةُ أَخِي ‏.‏ فَأَبَيْتُ أَنْ آذَنَ لَهُ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏ "‏ لِيَدْخُلْ عَلَيْكِ فَإِنَّهُ عَمُّكِ ‏"‏ ‏.‏

Ва бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ал-Анбарий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба ал-Ҳакамдан, у Ирок ибн Моликдан, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Афлаҳ ибн Қуайс олдимга изн сўради, мен унга изн беришдан бош тортдим. У: «Мен сенинг амакингман, сени акамнинг хотини эмизган» деб (хабар) юборди. Мен (барибир) унга изн беришдан бош тортдим. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келди, мен буни унга айтдим, у: «У олдингга кирсин, чунки у сенинг амакинг» деди.