حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، فِي قَوْلِهِ { وَإِنْ خِفْتُمْ أَنْ لاَ تُقْسِطُوا فِي الْيَتَامَى} قَالَتْ أُنْزِلَتْ فِي الرَّجُلِ تَكُونُ لَهُ الْيَتِيمَةُ وَهُوَ وَلِيُّهَا وَوَارِثُهَا وَلَهَا مَالٌ وَلَيْسَ لَهَا أَحَدٌ يُخَاصِمُ دُونَهَا فَلاَ يُنْكِحُهَا لِمَالِهَا فَيَضُرُّ بِهَا وَيُسِيءُ صُحْبَتَهَا فَقَالَ { إِنْ خِفْتُمْ أَنْ لاَ تُقْسِطُوا فِي الْيَتَامَى فَانْكِحُوا مَا طَابَ لَكُمْ مِنَ النِّسَاءِ} يَقُولُ مَا أَحْلَلْتُ لَكُمْ وَدَعْ هَذِهِ الَّتِي تَضُرُّ بِهَا .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Абу Усома ривоят қилди, бизга Ҳишом отасидан, у Оишадан, Аллаҳнинг ‹Агар етимлар ҳақида адолат қила олмасликдан қўрқсангиз› деган сўзи ҳақида ривоят қилди. У (Оиша): «Бу киши ҳақида нозил бўлди — унинг қарамоғида етим қиз бўлади, у унинг ҳомийси ва меросхўри, қизнинг моли бор, унинг ёнида (ҳимоясида) ҳеч ким бўлмайди. Шунда у қизнинг моли учун унга уйланмайди-ю, лекин унга зарар етказади ва у билан ёмон муносабатда бўлади. Шунда Аллаҳ: ‹Агар етимлар ҳақида адолат қила олмасликдан қўрқсангиз, аёллардан ўзингизга ёққанини никоҳлаб олинг› деди. Яъни: мен сизларга ҳалол қилган нарсани (олинг) ва зарар етказаётган бу (етим қиз)ни қўйинг», деди.