حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، فِي قَوْلِهِ { وَمَا يُتْلَى عَلَيْكُمْ فِي الْكِتَابِ فِي يَتَامَى النِّسَاءِ اللاَّتِي لاَ تُؤْتُونَهُنَّ مَا كُتِبَ لَهُنَّ وَتَرْغَبُونَ أَنْ تَنْكِحُوهُنَّ} قَالَتْ أُنْزِلَتْ فِي الْيَتِيمَةِ تَكُونُ عِنْدَ الرَّجُلِ فَتَشْرَكُهُ فِي مَالِهِ فَيَرْغَبُ عَنْهَا أَنْ يَتَزَوَّجَهَا وَيَكْرَهُ أَنْ يُزَوِّجَهَا غَيْرَهُ فَيَشْرَكُهُ فِي مَالِهِ فَيَعْضِلُهَا فَلاَ يَتَزَوَّجُهَا وَلاَ يُزَوِّجُهَا غَيْرَهُ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абда ибн Сулаймон ривоят қилди, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан, Аллаҳнинг ‹Китобда сизга ўқиладиган, ёзиб қўйилган нарсани бермаётган етим аёллар ҳақида — сиз уларга уйланишни хоҳлайсизлар› деган сўзи ҳақида ривоят қилди. У (Оиша): «Бу етим қиз ҳақида нозил бўлди — у кишининг қарамоғида бўлади ва унинг молида шерик бўлади, шунда у (киши) унга уйланишдан бепарво бўлади, лекин уни бошқага узатишни ҳам ёқтирмайди, чунки (бошқаси) унинг молида шерик бўлиб қолади. Шунда у қизни тўсиб қўяди: на ўзи унга уйланади, на уни бошқага узатади», деди.