أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ شُعْبَةَ، قَالَ كَتَبَ إِلَىَّ مَنْصُورٌ وَقَرَأْتُهُ عَلَيْهِ وَسَمِعْتُهُ يُحَدِّثُ رَجُلاً عَنْ إِبْرَاهِيمَ عَنْ عَلْقَمَةَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى صَلاَةَ الظُّهْرِ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْهِمْ بِوَجْهِهِ فَقَالُوا أَحَدَثَ فِي الصَّلاَةِ حَدَثٌ قَالَ " وَمَا ذَاكَ " . فَأَخْبَرُوهُ بِصَنِيعِهِ فَثَنَى رِجْلَهُ وَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ فَسَجَدَ سَجْدَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْهِمْ بِوَجْهِهِ فَقَالَ " إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ أَنْسَى كَمَا تَنْسَوْنَ فَإِذَا نَسِيتُ فَذَكِّرُونِي " . وَقَالَ " لَوْ كَانَ حَدَثَ فِي الصَّلاَةِ حَدَثٌ أَنْبَأْتُكُمْ بِهِ " . وَقَالَ " إِذَا أَوْهَمَ أَحَدُكُمْ فِي صَلاَتِهِ فَلْيَتَحَرَّ أَقْرَبَ ذَلِكَ مِنَ الصَّوَابِ ثُمَّ لْيُتِمَّ عَلَيْهِ ثُمَّ يَسْجُدْ سَجْدَتَيْنِ " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд ривоят қилди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, Шуъбадан, у деди: Мансур менга (хат) ёзди ва мен уни унга ўқиб бердим, ҳамда унинг бир кишига Иброҳимдан, у Алқамадан, у Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилаётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) пешин намозини ўқиб, сўнг юзларини уларга қаратдилар. Улар: «Намозда бирор нарса (янгилик) содир бўлдими?» дедилар. У: «Бу нима (деган гап)?» дедилар. Шунда улар унга қилган ишларини хабар қилдилар. Сўнг у оёғини букиб, қиблага юзландилар ва икки сажда қилдилар, кейин салом бердилар. Сўнгра юзларини уларга қаратиб: «Мен ҳам худди сизлар унутганингиздек унутадиган башар (инсон)ман. Агар мен унутсам, менга эслатинг,» дедилар. Ҳамда: «Агар намозда бирор нарса содир бўлганида, сизларга уни хабар қилардим,» дедилар. Яна: «Бирингиз намозида шубҳага тушса, тўғрига энг яқинини излаб танласин, сўнгра шунинг устига (намозини) тўлдирсин, кейин икки сажда қилсин,» дедилар.