أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، فِي صَلاَةِ الآيَاتِ عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى سِتَّ رَكَعَاتٍ فِي أَرْبَعِ سَجَدَاتٍ . قُلْتُ لِمُعَاذٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ لاَ شَكَّ وَلاَ مِرْيَةَ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: менга отам, Қатодадан — оят (кусуф) намози ҳақида — Атодан, у Убайд ибн Умайрдан, у Оишадан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тўрт саждада олти руку (билан намоз) ўқидилар. Мен Муозга: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан(ми)?» дедим. У: «Шак ҳам, шубҳа ҳам йўқ,» деди.