أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ قَالَ مَعْمَرٌ وَيُونُسُ قَالَ الزُّهْرِيُّ وَأَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ أَنَّ عَائِشَةَ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ أَقْبَلَ عَلَى فَرَسٍ مِنْ مَسْكَنِهِ بِالسُّنُحِ حَتَّى نَزَلَ فَدَخَلَ الْمَسْجِدَ فَلَمْ يُكَلِّمِ النَّاسَ حَتَّى دَخَلَ عَلَى عَائِشَةَ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُسَجًّى بِبُرْدٍ حِبَرَةٍ فَكَشَفَ عَنْ وَجْهِهِ ثُمَّ أَكَبَّ عَلَيْهِ فَقَبَّلَهُ فَبَكَى ثُمَّ قَالَ بِأَبِي أَنْتَ وَاللَّهِ لاَ يَجْمَعُ اللَّهُ عَلَيْكَ مَوْتَتَيْنِ أَبَدًا أَمَّا الْمَوْتَةُ الَّتِي كَتَبَ اللَّهُ عَلَيْكَ فَقَدْ مُتَّهَا .
Бизга Сувайд хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ ривоят қилди, у деди: Маъмар ва Юнус айтди: аз-Зуҳрий деди: менга Абу Салама хабар бердики, Оиша (розияллаҳу анҳо) унга хабар берди: Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) Сунҳ деган жойдаги уйидан от миниб келди, сўнг тушди ва масжидга кирди. Одамлар билан гаплашмасдан, то Оишанинг олдига киргунича (тўхтамади). Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳибара матосидан бўлган чопонга ўралган эди. У юзини очиб, сўнг унга энгашиб ўпди ва йиғлади. Сўнг деди: «Отам сенга фидо бўлсин! Аллаҳга қасамки, Аллаҳ сенга икки ўлимни ҳеч қачон жам қилмайди. Аллаҳ сенга ёзган ўлимга келсак — сен уни ўлиб бўлдинг.»