أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ فَضَالَةَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ النَّسَائِيُّ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُرَيْحُ بْنُ النُّعْمَانِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثُمَامَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ أَبَا بَكْرٍ، رضى الله عنه كَتَبَ لَهُ أَنَّ هَذِهِ فَرَائِضُ الصَّدَقَةِ الَّتِي فَرَضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمُسْلِمِينَ الَّتِي أَمَرَ اللَّهُ بِهَا رَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم فَمَنْ سُئِلَهَا مِنَ الْمُسْلِمِينَ عَلَى وَجْهِهَا فَلْيُعْطِهَا وَمَنْ سُئِلَ فَوْقَهَا فَلاَ يُعْطِهِ فِيمَا دُونَ خَمْسٍ وَعِشْرِينَ مِنَ الإِبِلِ فِي خَمْسِ ذَوْدٍ شَاةٌ فَإِذَا بَلَغَتْ خَمْسًا وَعِشْرِينَ فَفِيهَا بِنْتُ مَخَاضٍ إِلَى خَمْسٍ وَثَلاَثِينَ فَإِنْ لَمْ تَكُنِ ابْنَةُ مَخَاضٍ فَابْنُ لَبُونٍ ذَكَرٌ فَإِذَا بَلَغَتْ سِتَّةً وَثَلاَثِينَ فَفِيهَا بِنْتُ لَبُونِ إِلَى خَمْسٍ وَأَرْبَعِينَ فَإِذَا بَلَغَتْ سِتَّةً وَأَرْبَعِينَ فَفِيهَا حِقَّةٌ طَرُوقَةُ الْفَحْلِ إِلَى سِتِّينَ فَإِذَا بَلَغَتْ إِحْدَى وَسِتِّينَ فَفِيهَا جَذَعَةٌ إِلَى خَمْسَةٍ وَسَبْعِينَ فَإِذَا بَلَغَتْ سِتَّةً وَسَبْعِينَ فَفِيهَا ابْنَتَا لَبُونٍ إِلَى تِسْعِينَ فَإِذَا بَلَغَتْ إِحْدَى وَتِسْعِينَ فَفِيهَا حِقَّتَانِ طَرُوقَتَا الْفَحْلِ إِلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَإِذَا زَادَتْ عَلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَفِي كُلِّ أَرْبَعِينَ ابْنَةُ لَبُونٍ وَفِي كُلِّ خَمْسِينَ حِقَّةٌ فَإِذَا تَبَايَنَ أَسْنَانُ الإِبِلِ فِي فَرَائِضِ الصَّدَقَاتِ فَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْجَذَعَةِ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ جَذَعَةٌ وَعِنْدَهُ حِقَّةٌ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ الْحِقَّةُ وَيَجْعَلُ مَعَهَا شَاتَيْنِ إِنِ اسْتَيْسَرَتَا لَهُ أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْحِقَّةِ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ إِلاَّ جَذَعَةٌ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ وَيُعْطِيهِ الْمُصَّدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ الْحِقَّةِ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ وَعِنْدَهُ ابْنَةُ لَبُونٍ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ وَيَجْعَلُ مَعَهَا شَاتَيْنِ إِنِ اسْتَيْسَرَتَا لَهُ أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ بِنْتِ لَبُونٍ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ إِلاَّ حِقَّةٌ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ وَيُعْطِيهِ الْمُصَّدِّقُ عِشْرِينَ دِرْهَمًا أَوْ شَاتَيْنِ وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ بِنْتِ لَبُونٍ وَعِنْدَهُ بِنْتُ مَخَاضٍ فَإِنَّهَا تُقْبَلُ مِنْهُ وَيَجْعَلُ مَعَهَا شَاتَيْنِ إِنِ اسْتَيْسَرَتَا لَهُ أَوْ عِشْرِينَ دِرْهَمًا وَمَنْ بَلَغَتْ عِنْدَهُ صَدَقَةُ ابْنَةِ مَخَاضٍ وَلَيْسَتْ عِنْدَهُ إِلاَّ ابْنُ لَبُونٍ ذَكَرٌ فَإِنَّهُ يُقْبَلُ مِنْهُ وَلَيْسَ مَعَهُ شَىْءٌ وَمَنْ لَمْ يَكُنْ عِنْدَهُ إِلاَّ أَرْبَعَةٌ مِنَ الإِبِلِ فَلَيْسَ فِيهَا شَىْءٌ إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ رَبُّهَا وَفِي صَدَقَةِ الْغَنَمِ فِي سَائِمَتِهَا إِذَا كَانَتْ أَرْبَعِينَ فَفِيهَا شَاةٌ إِلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَإِذَا زَادَتْ وَاحِدَةٌ فَفِيهَا شَاتَانِ إِلَى مِائَتَيْنِ فَإِذَا زَادَتْ وَاحِدَةٌ فَفِيهَا ثَلاَثُ شِيَاهٍ إِلَى ثَلاَثِمِائَةٍ فَإِذَا زَادَتْ وَاحِدَةٌ فَفِي كُلِّ مِائَةٍ شَاةٌ وَلاَ تُؤْخَذُ فِي الصَّدَقَةِ هَرِمَةٌ وَلاَ ذَاتُ عَوَارٍ وَلاَ تَيْسُ الْغَنَمِ إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ الْمُصَّدِّقُ وَلاَ يُجْمَعُ بَيْنَ مُتَفَرِّقٍ وَلاَ يُفَرَّقُ بَيْنَ مُجْتَمِعٍ خَشْيَةَ الصَّدَقَةِ وَمَا كَانَ مِنْ خَلِيطَيْنِ فَإِنَّهُمَا يَتَرَاجَعَانِ بَيْنَهُمَا بِالسَّوِيَّةِ وَإِذَا كَانَتْ سَائِمَةُ الرَّجُلِ نَاقِصَةً مِنْ أَرْبَعِينَ شَاةٌ وَاحِدَةٌ فَلَيْسَ فِيهَا شَىْءٌ إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ رَبُّهَا وَفِي الرِّقَةِ رُبُعُ الْعُشْرِ فَإِنْ لَمْ يَكُنِ الْمَالُ إِلاَّ تِسْعِينَ وَمِائَةً فَلَيْسَ فِيهِ شَىْءٌ إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ رَبُّهَا .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Фазола ибн Иброҳим ан-Насоий хабар берди, у деди: бизга Шурайҳ ибн ан-Нуъмон хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама, Сумома ибн Абдуллаҳ ибн Анас ибн Моликдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) унга шуларни ёзиб берди: «Бу Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мусулмонларга фарз қилган садақа (закот) фаризаларидир; уларни Аллаҳ Ўз Расулига (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буюрган. Мусулмонлардан ким ундан ўз миқдорида (закот) сўралса, берсин; ким ундан ортиғини сўралса, бермасин. Туялар йигирма бешдан кам бўлса, ҳар беш туяда битта қўй. Агар йигирма бешга етса, ўттиз бешгача битта бинт маход (бир яшар урғочи туя). Агар бинт маход бўлмаса, эркак ибн лабун. Агар ўттиз олтига етса, қирқ бешгача битта бинт лабун. Агар қирқ олтига етса, олтмишгача эркаги билан қочириладиган битта ҳиққа. Агар олтмиш бирга етса, етмиш бешгача битта жазаъа. Агар етмиш олтига етса, тўқсонгача иккита бинт лабун. Агар тўқсон бирга етса, бир юз йигирмагача эркаги билан қочириладиган иккита ҳиққа. Агар бир юз йигирмадан ошса, ҳар қирқтада битта бинт лабун ва ҳар элликта да битта ҳиққа. Туяларнинг ёшлари садақа фаризаларида турлича бўлиб қолса: кимнинг зиммасига жазаъа (бериш) тушган бўлса-ю, унда жазаъа бўлмаса, балки ҳиққа бўлса, ундан ҳиққа қабул қилинади ва у билан бирга, агар осон бўлса, иккита қўй ёки йигирма дирҳам қўшади. Кимнинг зиммасига ҳиққа (бериш) тушган бўлса-ю, унда фақат жазаъа бўлса, ундан у қабул қилинади ва закот йиғувчи унга йигирма дирҳам ёки иккита қўй беради. Кимнинг зиммасига ҳиққа (бериш) тушган бўлса-ю, унда у бўлмаса, балки бинт лабун бўлса, ундан у қабул қилинади ва у билан бирга, агар осон бўлса, иккита қўй ёки йигирма дирҳам қўшади. Кимнинг зиммасига бинт лабун (бериш) тушган бўлса-ю, унда фақат ҳиққа бўлса, ундан у қабул қилинади ва закот йиғувчи унга йигирма дирҳам ёки иккита қўй беради. Кимнинг зиммасига бинт лабун (бериш) тушган бўлса-ю, унда бинт маход бўлса, ундан у қабул қилинади ва у билан бирга, агар осон бўлса, иккита қўй ёки йигирма дирҳам қўшади. Кимнинг зиммасига бинт маход (бериш) тушган бўлса-ю, унда фақат эркак ибн лабун бўлса, ундан у қабул қилинади ва у билан бирга ҳеч нарса (қўшилмайди). Кимнинг фақат тўртта туяси бўлса, уларда ҳеч нарса йўқ, фақат эгаси хоҳласа (беради). Яйловда боқиладиган қўйлар садақасида: улар қирқта бўлса, бир юз йигирмагача битта қўй. Агар биттага ошса, икки юзгача иккита қўй. Агар биттага ошса, уч юзгача учта қўй. Агар биттага ошса, ҳар юзта да битта қўй. Садақа учун қари (ҳайвон), нуқсонли (касал) ҳайвон ва қўйнинг такаси олинмайди, фақат закот йиғувчи хоҳласа (олади). Садақадан қўрқиб, ажралганлар бирга қўшилмайди ва бирга бўлганлар ажратилмайди. Икки шерик бўлса, улар ўрталарида (закотни) тенг баробар ҳисоблашади. Бир кишининг яйлов қўйлари қирқдан битта кам бўлса, уларда ҳеч нарса йўқ, фақат эгаси хоҳласа (беради). Кумушда қирқдан бири (рубъул ушр). Агар мол бир юз тўқсондан бошқа бўлмаса, унда ҳеч нарса йўқ, фақат эгаси хоҳласа (беради).»