حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُثَنَّى الأَنْصَارِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي ثُمَامَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَنَسٍ، أَنَّ أَنَسًا، حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ كَتَبَ لَهُ هَذَا الْكِتَابَ لَمَّا وَجَّهَهُ إِلَى الْبَحْرَيْنِ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ " هَذِهِ فَرِيضَةُ الصَّدَقَةِ الَّتِي فَرَضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمُسْلِمِينَ، وَالَّتِي أَمَرَ اللَّهُ بِهَا رَسُولَهُ، فَمَنْ سُئِلَهَا مِنَ الْمُسْلِمِينَ عَلَى وَجْهِهَا فَلْيُعْطِهَا، وَمَنْ سُئِلَ فَوْقَهَا فَلاَ يُعْطِ فِي أَرْبَعٍ وَعِشْرِينَ مِنَ الإِبِلِ فَمَا دُونَهَا مِنَ الْغَنَمِ مِنْ كُلِّ خَمْسٍ شَاةٌ، إِذَا بَلَغَتْ خَمْسًا وَعِشْرِينَ إِلَى خَمْسٍ وَثَلاَثِينَ فَفِيهَا بِنْتُ مَخَاضٍ أُنْثَى، فَإِذَا بَلَغَتْ سِتًّا وَثَلاَثِينَ إِلَى خَمْسٍ وَأَرْبَعِينَ فَفِيهَا بِنْتُ لَبُونٍ أُنْثَى، فَإِذَا بَلَغَتْ سِتًّا وَأَرْبَعِينَ إِلَى سِتِّينَ فَفِيهَا حِقَّةٌ طَرُوقَةُ الْجَمَلِ، فَإِذَا بَلَغَتْ وَاحِدَةً وَسِتِّينَ إِلَى خَمْسٍ وَسَبْعِينَ فَفِيهَا جَذَعَةٌ، فَإِذَا بَلَغَتْ ـ يَعْنِي ـ سِتًّا وَسَبْعِينَ إِلَى تِسْعِينَ فَفِيهَا بِنْتَا لَبُونٍ، فَإِذَا بَلَغَتْ إِحْدَى وَتِسْعِينَ إِلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَفِيهَا حِقَّتَانِ طَرُوقَتَا الْجَمَلِ، فَإِذَا زَادَتْ عَلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَفِي كُلِّ أَرْبَعِينَ بِنْتُ لَبُونٍ، وَفِي كُلِّ خَمْسِينَ حِقَّةٌ، وَمَنْ لَمْ يَكُنْ مَعَهُ إِلاَّ أَرْبَعٌ مِنَ الإِبِلِ فَلَيْسَ فِيهَا صَدَقَةٌ، إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ رَبُّهَا، فَإِذَا بَلَغَتْ خَمْسًا مِنَ الإِبِلِ فَفِيهَا شَاةٌ، وَفِي صَدَقَةِ الْغَنَمِ فِي سَائِمَتِهَا إِذَا كَانَتْ أَرْبَعِينَ إِلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ شَاةٌ، فَإِذَا زَادَتْ عَلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ إِلَى مِائَتَيْنِ شَاتَانِ، فَإِذَا زَادَتْ عَلَى مِائَتَيْنِ إِلَى ثَلاَثِمِائَةٍ فَفِيهَا ثَلاَثٌ، فَإِذَا زَادَتْ عَلَى ثَلاَثِمِائَةٍ فَفِي كُلِّ مِائَةٍ شَاةٌ، فَإِذَا كَانَتْ سَائِمَةُ الرَّجُلِ نَاقِصَةً مِنْ أَرْبَعِينَ شَاةً وَاحِدَةً فَلَيْسَ فِيهَا صَدَقَةٌ، إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ رَبُّهَا، وَفِي الرِّقَةِ رُبْعُ الْعُشْرِ، فَإِنْ لَمْ تَكُنْ إِلاَّ تِسْعِينَ وَمِائَةً فَلَيْسَ فِيهَا شَىْءٌ، إِلاَّ أَنْ يَشَاءَ رَبُّهَا ".
Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Мусанно Ансорий бизга айтди: Отам менга айтди: Сумома ибн Абдуллаҳ ибн Анас менга айтди: Анас унга айтди: Абу Бакр розияллаҳу анҳу уни Баҳрайнга йўллаганида, унга бу мактубни ёзди: ‹Бисмиллаҳир-роҳманир-роҳим. Бу — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мусулмонларга фарз қилган ва Аллаҳ Ўз Расулига буюрган садақа (закот) фарзидир. Мусулмонлардан ким ундан ўз ҳолида (қоидаси бўйича) сўралса, уни берсин, ким ундан ортиғини сўраса, бермасин: Йигирма тўрт ва ундан камида туядан — ҳар беш(туя)дан бир қўй. Йигирма бешдан ўттиз бешгача етса — унда бир бинту маход, урғочиси (вожиб). Ўттиз олтидан қирқ бешгача етса — унда бир бинту лабун, урғочиси. Қирқ олтидан олтмишгача етса — унда бир ҳиққа, эркак туяни қабул қила оладиган. Олтмиш бирдан етмиш бешгача етса — унда бир жазаъа. Етмиш олтидан тўқсонгача етса — унда икки бинту лабун. Тўқсон бирдан юз йигирмагача етса — унда икки ҳиққа, эркак туяни қабул қила оладиган. Юз йигирмадан ошса — ҳар қирқ(туя)да бир бинту лабун, ҳар эллик(туя)да бир ҳиққа. Кимнинг ҳузурида туядан фақат тўрт(туя) бўлса, унда закот йўқ, фақат эгаси хоҳласа бундан мустасно. Беш туяга етса, унда бир қўй (вожиб). Қўйнинг закотида, ўтлоқда йириладиганида: қирқдан юз йигирмагача бўлса — бир қўй. Юз йигирмадан икки юзгача ошса — икки қўй. Икки юздан уч юзгача ошса — унда уч (қўй). Уч юздан ошса — ҳар юз(қўй)да бир қўй. Кишининг ўтлоқ (қўй)и қирқдан бир(та) кам бўлса, унда закот йўқ, фақат эгаси хоҳласа бундан мустасно. Кумушда — ўндан бирнинг чораги (қирқдан бири). Агар (кумуш) фақат юз тўқсон (дирҳам) бўлса, унда ҳеч нарса йўқ, фақат эгаси хоҳласа бундан мустасно›.