حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ الْبَغْدَادِيُّ، وَإِبْرَاهِيمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْهَرَوِيُّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ كَامِلٍ الْمَرْوَزِيُّ الْمَعْنَى، وَاحِدٌ، قَالُوا حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ الْعَوَّامِ، عَنْ سُفْيَانَ بْنِ حُسَيْنٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَتَبَ كِتَابَ الصَّدَقَةِ فَلَمْ يُخْرِجْهُ إِلَى عُمَّالِهِ حَتَّى قُبِضَ فَقَرَنَهُ بِسَيْفِهِ فَلَمَّا قُبِضَ عَمِلَ بِهِ أَبُو بَكْرٍ حَتَّى قُبِضَ وَعُمَرُ حَتَّى قُبِضَ وَكَانَ فِيهِ " فِي خَمْسٍ مِنَ الإِبِلِ شَاةٌ وَفِي عَشْرٍ شَاتَانِ وَفِي خَمْسَ عَشْرَةَ ثَلاَثُ شِيَاهٍ وَفِي عِشْرِينَ أَرْبَعُ شِيَاهٍ وَفِي خَمْسٍ وَعِشْرِينَ بِنْتُ مَخَاضٍ إِلَى خَمْسٍ وَثَلاَثِينَ فَإِذَا زَادَتْ فَفِيهَا ابْنَةُ لَبُونٍ إِلَى خَمْسٍ وَأَرْبَعِينَ فَإِذَا زَادَتْ فَفِيهَا حِقَّةٌ إِلَى سِتِّينَ فَإِذَا زَادَتْ فَفِيهَا جَذَعَةٌ إِلَى خَمْسٍ وَسَبْعِينَ فَإِذَا زَادَتْ فَفِيهَا ابْنَتَا لَبُونٍ إِلَى تِسْعِينَ فَإِذَا زَادَتْ فَفِيهَا حِقَّتَانِ إِلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَإِذَا زَادَتْ عَلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَفِي كُلِّ خَمْسِينَ حِقَّةٌ وَفِي كُلِّ أَرْبَعِينَ ابْنَةُ لَبُونٍ . وَفِي الشَّاءِ فِي كُلِّ أَرْبَعِينَ شَاةً شَاةٌ إِلَى عِشْرِينَ وَمِائَةٍ فَإِذَا زَادَتْ فَشَاتَانِ إِلَى مِائَتَيْنِ فَإِذَا زَادَتْ فَثَلاَثُ شِيَاهٍ إِلَى ثَلاَثِمِائَةِ شَاةٍ فَإِذَا زَادَتْ عَلَى ثَلاَثِمِائَةِ شَاةٍ فَفِي كُلِّ مِائَةِ شَاةٍ شَاةٌ ثُمَّ لَيْسَ فِيهَا شَيْءٌ حَتَّى تَبْلُغَ أَرْبَعَمِائَةٍ وَلاَ يُجْمَعُ بَيْنَ مُتَفَرِّقٍ وَلاَ يُفَرَّقُ بَيْنَ مُجْتَمِعٍ مَخَافَةَ الصَّدَقَةِ وَمَا كَانَ مِنْ خَلِيطَيْنِ فَإِنَّهُمَا يَتَرَاجَعَانِ بِالسَّوِيَّةِ وَلاَ يُؤْخَذُ فِي الصَّدَقَةِ هَرِمَةٌ وَلاَ ذَاتُ عَيْبٍ " . وَقَالَ الزُّهْرِيُّ إِذَا جَاءَ الْمُصَدِّقُ قَسَّمَ الشَّاءَ أَثْلاَثًا ثُلُثٌ خِيَارٌ وَثُلُثٌ أَوْسَاطٌ وَثُلُثٌ شِرَارٌ وَأَخَذَ الْمُصَدِّقُ مِنَ الْوَسَطِ . وَلَمْ يَذْكُرِ الزُّهْرِيُّ الْبَقَرَ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ وَبَهْزِ بْنِ حَكِيمٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ . وَأَبِي ذَرٍّ وَأَنَسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَ عَامَّةِ الْفُقَهَاءِ . وَقَدْ رَوَى يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ وَغَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ هَذَا الْحَدِيثَ وَلَمْ يَرْفَعُوهُ وَإِنَّمَا رَفَعَهُ سُفْيَانُ بْنُ حُسَيْنٍ .
Бизга Зиёд ибн Айюб ал-Бағдодий, Иброҳим ибн Абдуллаҳ ал-Ҳаравий ва Муҳаммад ибн Комил ал-Марвазий — маъно бирдир — ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Аббод ибн ал-Аввом ривоят қилди, Суфён ибн Ҳусайндан, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) садақа (закот) китобини ёздилар, лекин уни ўз иш бошқарувчиларига (амилларига) чиқармасдан вафот этдилар, уни ўз қиличларига боғлаб қўйган эдилар. Улар вафот этгач, Абу Бакр унга амал қилди, токи вафот этди, сўнг Умар (амал қилди), токи вафот этди. Унда (китобда) шу (ёзилган) эди: «Беш туяда бир қўй, ўнта(да) икки қўй, ўн бешта(да) уч қўй, йигирмата(да) тўрт қўй, йигирма бештадан ўттиз бештагача(да) бир бинту маход (бир яшар урғочи туя); ундан ошса, қирқ бештагача(да) бир бинту лабун (икки яшар урғочи туя); ундан ошса, олтмиштагача(да) бир ҳиққа (уч яшар урғочи туя); ундан ошса, етмиш бештагача(да) бир жазаъа (тўрт яшар урғочи туя); ундан ошса, тўқсонтагача(да) икки бинту лабун; ундан ошса, бир юз йигирматагача(да) икки ҳиққа; бир юз йигирматадан ошса, ҳар эллитада бир ҳиққа ва ҳар қирқтада бир бинту лабун (бор). Қўй(лар)да эса: ҳар қирқ қўйдан бир қўй, бир юз йигирматагача; ундан ошса, икки юзтагача икки қўй; ундан ошса, уч юз қўйгача уч қўй; уч юз қўйдан ошса, ҳар юз қўйда бир қўй. Сўнг тўрт юзга етгунча унда ҳеч нарса йўқ. Садақадан қўрқиб, ажралган (моллар) бир жойга тўпланмайди ва тўпланган (моллар) ажратилмайди. Икки шерик бўлган (моллар) бўлса, улар ўзаро тенг (ҳисоб) билан қайтарадилар. Садақада қари (ҳайвон) ҳам, айбли (ҳайвон) ҳам олинмайди,» (деб ёзилган эди). Аз-Зуҳрий деди: садақа йиғувчи (мусаддиқ) келганда, қўйларни уч (қисм)га бўлади: бир учдан бири яхшилар, бир учдан бири ўртачалар ва бир учдан бири ёмонлар бўлади, садақа йиғувчи ўртачасидан олади. Аз-Зуҳрий сигирни зикр қилмади. Бу бобда Абу Бакр ас-Сиддиқ, Баҳз ибн Ҳаким отасидан, у бобосидан, ҳамда Абу Зар ва Анасдан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасандир. Бу ҳадисга умум фуқаҳолар наздида амал қилинади. Юнус ибн Язид ва бошқа кўпчилик аз-Зуҳрийдан, у Солимдан бу ҳадисни ривоят қилдилар, лекин уни марфуъ қилмадилар (Пайғамбарга боғламадилар), уни фақат Суфён ибн Ҳусайн марфуъ қилди.