أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَوْهَبٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي قَتَادَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُمْ كَانُوا فِي مَسِيرٍ لَهُمْ بَعْضُهُمْ مُحْرِمٌ وَبَعْضُهُمْ لَيْسَ بِمُحْرِمٍ - قَالَ - فَرَأَيْتُ حِمَارَ وَحْشٍ فَرَكِبْتُ فَرَسِي وَأَخَذْتُ الرُّمْحَ فَاسْتَعَنْتُهُمْ فَأَبَوْا أَنْ يُعِينُونِي فَاخْتَلَسْتُ سَوْطًا مِنْ بَعْضِهِمْ فَشَدَدْتُ عَلَى الْحِمَارِ فَأَصَبْتُهُ فَأَكَلُوا مِنْهُ فَأَشْفَقُوا - قَالَ - فَسُئِلَ عَنْ ذَلِكَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " هَلْ أَشَرْتُمْ أَوْ أَعَنْتُمْ " . قَالُوا لاَ . قَالَ " فَكُلُوا " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар бериб, деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар бериб, деди: менга Усмон ибн Абдуллаҳ ибн Мавҳаб хабар бериб, деди: мен Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан эшитдим, у отасидан ривоят қилиб (дедики): улар бир йўл юришда эдилар, баъзилари иҳромда, баъзилари иҳромда эмас эди. У деди: «Мен бир ёввойи эшакни кўрдим, отимга миндим ва найзани олдим. Улардан ёрдам сўрадим, лекин улар менга ёрдам беришдан бош тортдилар. Мен улардан бирининг қамчисини олиб, эшакка ташландим ва уни уриб олдим. Улар ундан едилар, сўнгра (гуноҳ бўлишидан) қўрқдилар.» У деди: «Бу ҳақда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўралганда, у: «Сиз (овга) ишора қилдингизми ёки ёрдам бердингизми?» дедилар. Улар: «Йўқ,» дедилар. У: «Ундай бўлса, енглар,» дедилар.»