أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُسَيْدَ بْنَ حُضَيْرٍ وَنَاسًا يَطْلُبُونَ قِلاَدَةً كَانَتْ لِعَائِشَةَ نَسِيَتْهَا فِي مَنْزِلٍ نَزَلَتْهُ فَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ وَلَيْسُوا عَلَى وُضُوءٍ وَلَمْ يَجِدُوا مَاءً فَصَلُّوا بِغَيْرِ وُضُوءٍ فَذَكَرُوا ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ آيَةَ التَّيَمُّمِ قَالَ أُسَيْدُ بْنُ حُضَيْرٍ جَزَاكِ اللَّهُ خَيْرًا فَوَاللَّهِ مَا نَزَلَ بِكِ أَمْرٌ تَكْرَهِينَهُ إِلاَّ جَعَلَ اللَّهُ لَكِ وَلِلْمُسْلِمِينَ فِيهِ خَيْرًا .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абу Муовия билдирди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва, отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Усайд ибн Ҳузайр ва бир неча кишини, Оиша бир манзилга тушганида ўша ерда унутиб қолдирган маржонни қидириб топиш учун юбордилар. Намоз вақти кирди, ҳолбуки улар таҳоратли эмас эдилар ва сув ҳам топмадилар, шу сабабли таҳоратсиз намоз ўқидилар. Сўнг буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтдилар, Аллаҳ азза ва жалла таяммум оятини нозил қилди. Усайд ибн Ҳузайр: «Аллаҳ сенга яхши (савоб) ато қилсин, Аллаҳга қасамки, сенга ёқмайдиган бирор иш тушса, албатта Аллаҳ уни сен ва мусулмонлар учун яхшиликка айлантирган,» деди.»