أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَمَّا انْقَضَتْ عِدَّةُ زَيْنَبَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِزَيْدٍ " اذْكُرْهَا عَلَىَّ " . قَالَ زَيْدٌ فَانْطَلَقْتُ فَقُلْتُ يَا زَيْنَبُ أَبْشِرِي أَرْسَلَنِي إِلَيْكِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَذْكُرُكِ . فَقَالَتْ مَا أَنَا بِصَانِعَةٍ شَيْئًا حَتَّى أَسْتَأْمِرَ رَبِّي فَقَامَتْ إِلَى مَسْجِدِهَا وَنَزَلَ الْقُرْآنُ وَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَدَخَلَ بِغَيْرِ أَمْرٍ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ хабар берди, у деди: бизга Сулаймон ибнул-Муғийра ривоят қилди, Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Зайнабнинг иддати тугагач, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Зайдга: «Уни мен учун (совчиликда) эслат (яъни менинг номимдан совчилик қил),» дедилар. Зайд деди: мен бориб: «Эй Зайнаб, суюнгин! Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени сенинг олдингга сени (ўзларига) совчи қилиб юбордилар,» дедим. У: «Роббим билан маслаҳатлашмагунимча ҳеч нарса қилмайман,» деди-да, намозгоҳига (ибодат жойига) туриб борди. Шунда Қуръан нозил бўлди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келиб, ҳеч бир (расмий) буйруқсиз (унинг ҳузурига) кирдилар.