أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَزِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ ابْنُ زُرَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ قِيلَ لاِبْنِ عَبَّاسٍ فِي امْرَأَةٍ وَضَعَتْ بَعْدَ وَفَاةِ زَوْجِهَا بِعِشْرِينَ لَيْلَةً أَيَصْلُحُ لَهَا أَنْ تَزَوَّجَ قَالَ لاَ إِلاَّ آخِرَ الأَجَلَيْنِ . قَالَ قُلْتُ قَالَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى { وَأُولاَتُ الأَحْمَالِ أَجَلُهُنَّ أَنْ يَضَعْنَ حَمْلَهُنَّ } فَقَالَ إِنَّمَا ذَلِكَ فِي الطَّلاَقِ . فَقَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ أَنَا مَعَ ابْنِ أَخِي . يَعْنِي أَبَا سَلَمَةَ . فَأَرْسَلَ غُلاَمَهُ كُرَيْبًا فَقَالَ ائْتِ أُمَّ سَلَمَةَ فَسَلْهَا هَلْ كَانَ هَذَا سُنَّةً مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَ فَقَالَ قَالَتْ نَعَمْ سُبَيْعَةُ الأَسْلَمِيَّةُ وَضَعَتْ بَعْدَ وَفَاةِ زَوْجِهَا بِعِشْرِينَ لَيْلَةً فَأَمَرَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ تَزَوَّجَ فَكَانَ أَبُو السَّنَابِلِ فِيمَنْ يَخْطُبُهَا .
Менга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Базиъ хабар бериб, деди: бизга Язид — у Ибн Зурайъ — ривоят қилиб, деди: бизга Ҳажжож ривоят қилиб, деди: бизга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилиб, деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ривоят қилиб, деди: Ибн Аббосга эри вафотидан кейин йигирма кечада туғган аёл ҳақида: «Унга эрга тегиши жоизми?» дейилди. У: «Йўқ, фақат икки муддатнинг охиргиси (ўтгач),» деди. (Абу Салама) деди: Мен дедим: Аллаҳ таборак ва таоло: «Ҳомиладор аёлларнинг муддати эса ҳомилаларини туғишларидир,» деган-ку. У: «Бу фақат талоқ ҳақида,» деди. Шунда Абу Ҳурайра: «Мен жияним — яъни Абу Салама биланман,» деди. Сўнг (Ибн Аббос) ғуломи Курайбни юборди ва: «Умма Саламанинг олдига бориб, ундан: Бу Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннати бўлганми, деб сўра,» деди. У қайтиб келиб деди: У: «Ҳа, Субайъа ал-Асламийя эри вафотидан кейин йигирма кечада туғди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга эрга тегишни амр қилдилар. Абус-Санобил унга совчи қўйганлардан бири эди,» деди.