أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عَوْنٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا فِي نَاسٍ بِالْكُوفَةِ فِي مَجْلِسٍ - لِلأَنْصَارِ - عَظِيمٍ فِيهِمْ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي لَيْلَى فَذَكَرُوا شَأْنَ سُبَيْعَةَ فَذَكَرْتُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ فِي مَعْنَى قَوْلِ ابْنِ عَوْنٍ حَتَّى تَضَعَ . قَالَ ابْنُ أَبِي لَيْلَى لَكِنَّ عَمَّهُ لاَ يَقُولُ ذَلِكَ فَرَفَعْتُ صَوْتِي وَقُلْتُ إِنِّي لَجَرِيءٌ أَنْ أَكْذِبَ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ وَهُوَ فِي نَاحِيَةِ الْكُوفَةِ . قَالَ فَلَقِيتُ مَالِكًا قُلْتُ كَيْفَ كَانَ ابْنُ مَسْعُودٍ يَقُولُ فِي شَأْنِ سُبَيْعَةَ قَالَ قَالَ أَتَجْعَلُونَ عَلَيْهَا التَّغْلِيظَ وَلاَ تَجْعَلُونَ لَهَا الرُّخْصَةَ لأُنْزِلَتْ سُورَةُ النِّسَاءِ الْقُصْرَى بَعْدَ الطُّولَى .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилиб, деди: бизга Ибн Авн ривоят қилди, Муҳаммаддан (ривоят қилдики), у деди: Мен Куфада бир гуруҳ одамлар орасида — ансорларнинг катта мажлисида — ўтирган эдим, улар орасида Абдурраҳмон ибн Абу Лайла бор эди. Улар Субайъанинг воқеасини зикр қилишди. Мен эса Абдуллаҳ ибн Утба ибн Масъуддан, Ибн Авннинг сўзи маъносида: «токи туғгунча» (деган фатвони) зикр қилдим. Ибн Абу Лайла: «Лекин унинг амакиси бундай демайди,» деди. Шунда мен овозимни кўтариб: «Абдуллаҳ ибн Утба Куфа чеккасида тургани ҳолда мен унга (унинг номидан) ёлғон айтишга журъат қилармидим?» дедим. (Муҳаммад) деди: Сўнг мен Моликни учратиб, дедим: «Ибн Масъуд Субайъанинг воқеаси ҳақида нима дерди?» У: «(Ибн Масъуд) деди: «Унга шиддат (қаттиқлик)ни қўйиб, унга рухсат (енгиллик)ни қўймайсизларми? Аёллар ҳақидаги қисқа сура (Ат-Талоқ) узунидан (Ал-Бақарадан) кейин нозил бўлган,» деди,» деди.