أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ عَامِرٍ، قَالَ أُخْبِرْتُ أَنَّ بَشِيرَ بْنَ سَعْدٍ أَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ امْرَأَتِي عَمْرَةَ بِنْتَ رَوَاحَةَ أَمَرَتْنِي أَنْ أَتَصَدَّقَ عَلَى ابْنِهَا نُعْمَانَ بِصَدَقَةٍ وَأَمَرَتْنِي أَنْ أُشْهِدَكَ عَلَى ذَلِكَ . فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هَلْ لَكَ بَنُونَ سِوَاهُ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " فَأَعْطَيْتَهُمْ مِثْلَ مَا أَعْطَيْتَ لِهَذَا " . قَالَ لاَ . قَالَ " فَلاَ تُشْهِدْنِي عَلَى جَوْرٍ " .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Убайд ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, Омирдан, у деди: менга хабар берилдики, Башир ибн Саъд Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Эй Аллаҳнинг Расули, хотиним Амра бинти Равоҳа менга унинг ўғли Нуъмонга бир садақа (ҳадя) беришни ва сизни бунга шоҳид қилдиришимни буюрди,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Сенинг ундан бошқа ўғилларинг борми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Бунга берганинг каби уларга ҳам бердингми?» дедилар. У: «Йўқ,» деди. У: «Ундай бўлса, мени зулмга (жоврга) шоҳид қилдирма,» дедилар.