أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا زَكَرِيَّا، عَنْ عَامِرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، ح وَأَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا حِبَّانُ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ زَكَرِيَّا، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم - وَقَالَ مُحَمَّدٌ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - فَقَالَ إِنِّي تَصَدَّقْتُ عَلَى ابْنِي بِصَدَقَةٍ فَاشْهَدْ فَقَالَ " هَلْ لَكَ وَلَدٌ غَيْرُهُ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " أَعْطَيْتَهُمْ كَمَا أَعْطَيْتَهُ " . قَالَ لاَ . قَالَ " أَأَشْهَدُ عَلَى جَوْرٍ " .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Абу Нуъайм ривоят қилди, у деди: бизга Закариё ривоят қилди, Омирдан, у деди: менга Абдуллаҳ ибн Утба ибн Масъуд ривоят қилди; (бошқа йўл билан) бизга Муҳаммад ибн Ҳотим хабар берди, у деди: бизга Ҳиббон хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ хабар берди, Закариёдан, у аш-Шаъбийдан, у Абдуллаҳ ибн Утба ибн Масъуддан (ривоят қилдики), бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди — Муҳаммад эса: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди, деди — ва: «Мен ўғлимга бир садақа (ҳадя) бердим, шоҳид бўл,» деди. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сенинг ундан бошқа фарзандинг борми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Унга берганинг каби уларга ҳам бердингми?» дедилар. У: «Йўқ,» деди. У: «Мен зулмга (жоврга) шоҳид бўламанми?» дедилар.