أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ سَوَاءٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ أَبِي مَالِكٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي كِلاَبًا مُكَلَّبَةً فَأَفْتِنِي فِيهَا . قَالَ " مَا أَمْسَكَ عَلَيْكَ كِلاَبُكَ فَكُلْ " . قُلْتُ وَإِنْ قَتَلْنَ قَالَ " وَإِنْ قَتَلْنَ " . قَالَ أَفْتِنِي فِي قَوْسِي . قَالَ " مَا رَدَّ عَلَيْكَ سَهْمُكَ فَكُلْ " . قَالَ وَإِنْ تَغَيَّبَ عَلَىَّ قَالَ " وَإِنْ تَغَيَّبَ عَلَيْكَ مَا لَمْ تَجِدْ فِيهِ أَثَرَ سَهْمٍ غَيْرَ سَهْمِكَ أَوْ تَجِدْهُ قَدْ صَلَّ " . يَعْنِي قَدْ أَنْتَنَ . قَالَ ابْنُ سَوَاءٍ وَسَمِعْتُهُ مِنْ أَبِي مَالِكٍ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ الأَخْنَسِ عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Ибн Савў ривоят қилди, у деди: бизга Саид ривоят қилди, Абу Моликдан, у Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Эй Расулуллаҳ, менинг ўргатилган итларим бор, улар ҳақида менга фатво беринг,» деди. У: «Итларинг сен учун (овни) ушлаб турса, е,» дедилар. Мен (рови) дедим: «Улар ўлдирса ҳам (ейилаверадими)?» У: «Улар ўлдирса ҳам,» дедилар. (У) деди: «Ўқим (камоним) ҳақида менга фатво беринг.» У: «Ўқинг сенга (қайтиб овни) қайтариб берса, е,» дедилар. (У) деди: «(Ов) мендан яшириниб қолса ҳам (ейилаверадими)?» У: «Сендан яшириниб қолса ҳам, агар унда ўзингникидан бошқа ўқ изини топмасанг ёки унинг сасиб қолганини топмасанг (е),» дедилар — яъни сасиб қолган бўлса (ема, демоқчи). Ибн Савў деди: Ва мен буни Абу Молик Убайдуллаҳ ибн ал-Ахнасдан, у Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилган ҳолда) эшитдим.