أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيٍّ الْمَرْوَزِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحْرِزُ بْنُ الْوَضَّاحِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْمُتَبَايِعَانِ بِالْخِيَارِ مَا لَمْ يَفْتَرِقَا إِلاَّ أَنْ يَكُونَ الْبَيْعُ كَانَ عَنْ خِيَارٍ فَإِنْ كَانَ الْبَيْعُ عَنْ خِيَارٍ فَقَدْ وَجَبَ الْبَيْعُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Алий ал-Марвазий хабар берди, у деди: бизга Муҳриз ибн ал-Ваззоҳ ривоят қилди, у Исмоилдан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Икки олувчи-сотувчи ажралмагунларича (савдода) ихтиёрлидирлар, савдо ихтиёр (савдоси) бўлган ҳол бундан мустасно. Агар савдо ихтиёр (савдоси) бўйича бўлса, савдо (қатъий) боғланади,» дедилар.