أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ مَيْمُونٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَمْلَى عَلَىَّ نَافِعٌ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا تَبَايَعَ الْبَيِّعَانِ فَكُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا بِالْخِيَارِ مِنْ بَيْعِهِ مَا لَمْ يَفْتَرِقَا أَوْ يَكُونَ بَيْعُهُمَا عَنْ خِيَارٍ فَإِنْ كَانَ عَنْ خِيَارٍ فَقَدْ وَجَبَ الْبَيْعُ " .
Бизга Алий ибн Маймун хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Ибн Журайждан (ривоят қилди), у деди: Нофиъ менга Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан айтиб турди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Икки савдолашувчи савдолашганда, ажралмагунларича ёки уларнинг савдоси ихтиёр (савдоси) бўлмагунича, ҳар бири ўз савдосида ихтиёрлидир. Агар ихтиёр (савдоси) бўйича бўлса, савдо (қатъий) боғланади,» дедилар.