أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَرَادَتْ أَنْ تَشْتَرِيَ، جَارِيَةً تَعْتِقُهَا فَقَالَ أَهْلُهَا نَبِيعُكِهَا عَلَى أَنَّ الْوَلاَءَ لَنَا . فَذَكَرَتْ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لاَ يَمْنَعُكِ ذَلِكَ فَإِنَّ الْوَلاَءَ لِمَنْ أَعْتَقَ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, Моликдан, у Нофедан, у Абдуллаҳ ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Оиша (розияллаҳу анҳо) бир чўри олиб, уни озод қилмоқчи бўлди. Шунда унинг эгалари: «Биз уни сенга валаъ бизники бўлиши шарти билан сотамиз,» дедилар. У буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтди. Шунда (у): «Бу сени тўсмасин, чунки валаъ озод қилган кишиники бўлади,» дедилар.