أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ حَدَّثَنَا الثَّوْرِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ سَمْعَانَ، عَنْ سَمُرَةَ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي جَنَازَةٍ فَقَالَ " أَهَا هُنَا مِنْ بَنِي فُلاَنٍ أَحَدٌ " . ثَلاَثًا فَقَامَ رَجُلٌ فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَا مَنَعَكَ فِي الْمَرَّتَيْنِ الأُولَيَيْنِ أَنْ لاَ تَكُونَ أَجَبْتَنِي أَمَا إِنِّي لَمْ أُنَوِّهْ بِكَ إِلاَّ بِخَيْرٍ إِنَّ فُلاَنًا - لِرَجُلٍ مِنْهُمْ - مَاتَ مَأْسُورًا بِدَيْنِهِ " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга ас-Саврий, отасидан, у аш-Шаъбийдан, у Самъондан, у Самурадан (ривоят қилдики), у деди: «Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир жанозада эдик. У: «Фалон ўғилларидан бу ерда бирорта одам борми?» дедилар — уч марта. Шунда бир киши турди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Дастлабки икки марта менга жавоб бермаслигингга нима тўсқинлик қилди? Билингки, мен сени фақат яхшилик билангина тилга олдим. Албатта, фалон киши» — улардан бири ҳақида — «ўз қарзи сабабли (Жаннатга киришдан) тўсилган ҳолда вафот этди,» дедилар.»