أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَتْنِي فَاطِمَةُ، عَنْ أَسْمَاءَ، أَنَّ امْرَأَةً، جَاءَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ بِنْتًا لِي عَرُوسٌ وَإِنَّهَا اشْتَكَتْ فَتَمَزَّقَ شَعْرُهَا فَهَلْ عَلَىَّ جُنَاحٌ إِنْ وَصَلْتُ لَهَا فِيهِ فَقَالَ " لَعَنَ اللَّهُ الْوَاصِلَةَ وَالْمُسْتَوْصِلَةَ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Ҳишомдан, у деди: менга Фотима ривоят қилди, Асмодан (ривоят қилдики), бир аёл Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Эй Расулуллаҳ, менинг бир қизим келин бўляпти, у касал бўлиб қолди-ю, сочи тўкилиб кетди. Агар унга соч улаб берсам, менга гуноҳ бўладими?» деди. Шунда у: «Аллаҳ (бегона) соч уловчи ва (ўзига) соч улатувчи (аёл)ни лаънатлади,» дедилар.