أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اصْطَنَعَ خَاتَمًا مِنْ ذَهَبٍ وَكَانَ يَلْبَسُهُ فَجَعَلَ فَصَّهُ فِي بَاطِنِ كَفِّهِ فَصَنَعَ النَّاسُ ثُمَّ إِنَّهُ جَلَسَ عَلَى الْمِنْبَرِ فَنَزَعَهُ وَقَالَ " إِنِّي كُنْتُ أَلْبَسُ هَذَا الْخَاتَمَ وَأَجْعَلُ فَصَّهُ مِنْ دَاخِلٍ " . فَرَمَى بِهِ ثُمَّ قَالَ " وَاللَّهِ لاَ أَلْبَسُهُ أَبَدًا " . فَنَبَذَ النَّاسُ خَوَاتِيمَهُمْ .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс, Нофеъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олтиндан узук ясаттириб, уни кияр эдилар, кўзини кафтининг ички томонига қаратиб қўйган эдилар, шунда одамлар ҳам (шундай) қилди. Сўнгра улар минбарга ўтириб, уни ечдилар ва дедилар: «Мен шу узукни кийиб, кўзини ичкари томонга қаратиб қўярдим.» Сўнг уни улоқтириб ташлаб, дедилар: «Аллаҳга қасамки, уни ҳеч қачон киймайман.» Шунда одамлар ҳам узукларини ташладилар.