أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ مَيْمُونٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفِرْيَابِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ حُرَيْثِ بْنِ ظُهَيْرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ أَتَى عَلَيْنَا حِينٌ وَلَسْنَا نَقْضِي وَلَسْنَا هُنَالِكَ وَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَدَّرَ أَنْ بَلَغْنَا مَا تَرَوْنَ فَمَنْ عَرَضَ لَهُ قَضَاءٌ بَعْدَ الْيَوْمِ فَلْيَقْضِ فِيهِ بِمَا فِي كِتَابِ اللَّهِ فَإِنْ جَاءَ أَمْرٌ لَيْسَ فِي كِتَابِ اللَّهِ فَلْيَقْضِ بِمَا قَضَى بِهِ نَبِيُّهُ فَإِنْ جَاءَ أَمْرٌ لَيْسَ فِي كِتَابِ اللَّهِ وَلَمْ يَقْضِ بِهِ نَبِيُّهُ صلى الله عليه وسلم فَلْيَقْضِ بِمَا قَضَى بِهِ الصَّالِحُونَ وَلاَ يَقُولُ أَحَدُكُمْ إِنِّي أَخَافُ وَإِنِّي أَخَافُ فَإِنَّ الْحَلاَلَ بَيِّنٌ وَالْحَرَامَ بَيِّنٌ وَبَيْنَ ذَلِكَ أُمُورٌ مُشْتَبِهَةٌ فَدَعْ مَا يَرِيبُكَ إِلَى مَا لاَ يَرِيبُكَ.
Менга Муҳаммад ибн Али ибн Маймун хабар берди, у деди: бизга ал-Фирёбий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ал-Аъмашдан, у Умора ибн Умайрдан, у Ҳурайс ибн Зуҳайрдан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан ривоят қилди, у деди: Бизга шундай бир вақт келган эдики, биз на ҳукм қилар ва на ўша мавқеда эдик. Албатта, Аллаҳ азза ва жалла биз сиз кўриб турган (мавқега) етишимизни тақдир қилди. Бас, кимгаки шу кундан кейин ҳукм қилиш (лозим) бўлса, унда Аллаҳнинг Китобида бор нарса билан ҳукм қилсин. Агар Аллаҳнинг Китобида бўлмаган иш келса, Набийси ҳукм қилган нарса билан ҳукм қилсин. Агар Аллаҳнинг Китобида бўлмаган ва Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳам ҳукм қилмаган иш келса, солиҳлар ҳукм қилган нарса билан ҳукм қилсин ва сизлардан бирон киши: «Мен қўрқаман, мен қўрқаман,» демасин. Зеро, ҳалол равшандир, ҳаром равшандир, улар ўртасида эса шубҳали ишлар бордир. Бас, сени шубҳага соладиган нарсани тарк этиб, шубҳага солмайдиган нарсага ўт.