أَخْبَرَنَا أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَحْمَدُ بْنُ شُعَيْبٍ قَالَ أَنْبَأَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَسِيدُ بْنُ أَبِي أَسِيدٍ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَصَابَنَا طَشٌّ وَظُلْمَةٌ فَانْتَظَرْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِيُصَلِّيَ بِنَا ثُمَّ ذَكَرَ كَلاَمًا مَعْنَاهُ فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِيُصَلِّيَ بِنَا فَقَالَ " قُلْ " . فَقُلْتُ مَا أَقُولُ قَالَ " { قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ } وَالْمُعَوِّذَتَيْنِ حِينَ تُمْسِي وَحِينَ تُصْبِحُ ثَلاَثًا يَكْفِيكَ كُلَّ شَىْءٍ " .
Бизга Абу Абдурраҳмон Аҳмад ибн Шуайб хабар берди, у деди: бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абу Осим ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Зиъб ривоят қилди, у деди: менга Асид ибн Абу Асид ривоят қилди, у Муоз ибн Абдуллаҳдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Бизга майда ёмғир ва қоронғулик етди, биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга намоз ўқитишларини кутдик. Сўнг (рови) маъноси қуйидагича бўлган сўзни зикр қилди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга намоз ўқитиш учун чиқдилар ва: «Айт,» дедилар. Мен: «Нима дейман?» дедим. У: «Кечки пайтда ва тонгда ‹Қул ҳуваллаҳу аҳад› ҳамда иккала муъаввизатайн (сўнгги икки сура)ни уч мартадан (ўқигин), бу сени ҳар бир нарсадан кифоя қилади,» дедилар.