أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ طَوْدِ بْنِ عَبْدِ الْمَلِكِ الْقَيْسِيِّ، - بَصْرِيٌّ - قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ هُنَيْدَةَ بِنْتِ شَرِيكِ بْنِ زَبَّانَ، قَالَتْ لَقِيتُ عَائِشَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا بِالْخُرَيْبَةِ فَسَأَلْتُهَا عَنِ الْعَكَرِ فَنَهَتْنِي عَنْهُ وَقَالَتِ انْبِذِي عَشِيَّةً وَاشْرَبِيهِ غُدْوَةً وَأَوْكِي عَلَيْهِ . وَنَهَتْنِي عَنِ الدُّبَّاءِ وَالنَّقِيرِ وَالْمُزَفَّتِ وَالْحَنْتَمِ .
Бизга Сувайд хабар бериб, деди: бизга Абдуллаҳ, Тавд ибн Абдулмалик ал-Қайсийдан — басралик — хабар бериб, деди: менга отам, Ҳунайда бинту Шарик ибн Заббондан ривоят қилдики, у деди: мен Оиша (розияллаҳу анҳо)ни ал-Хурайба (деган жой)да учратдим ва ундан (шарбат) чўкиндиси ҳақида сўрадим. У мени ундан қайтарди ва: «Кечқурун набиз тайёрла, эрталаб уни ич ва оғзини боғлаб қўй,» деди. Ҳамда у мени ад-Дуббо, ан-Нақир, ал-Музаффат (зифт сурилган идиш) ва ал-Ҳантамдан қайтарди.