أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، قَالَ أَنْبَأَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الدُّبَّاءِ وَالْحَنْتَمِ وَالنَّقِيرِ وَالْمُزَفَّتِ . خَالَفَهُ أَبُو عَوَانَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил хабар бериб, у деди: бизга Язид ривоят қилди, у деди: бизга Шарик, Симок ибн Ҳарбдан, у Ибн Бурайдадан, у отасидан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дуббў (қовоқ идиш), ҳантам (лой кўза), нақир (ўйилган ёғоч идиш) ва музаффат (смола сурилган идиш)дан (тайёрланган набиздан) наҳй қилдилар. Абу Авона унга мухолиф бўлди.