أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا مُفَضَّلٌ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا ارْتَحَلَ قَبْلَ أَنْ تَزِيغَ الشَّمْسُ أَخَّرَ الظُّهْرَ إِلَى وَقْتِ الْعَصْرِ ثُمَّ نَزَلَ فَجَمَعَ بَيْنَهُمَا فَإِنْ زَاغَتِ الشَّمْسُ قَبْلَ أَنْ يَرْتَحِلَ صَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ رَكِبَ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Муфаззал ривоят қилди, Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қуёш (заволга) оғишидан олдин (сафарга) жўнасалар, пешинни аср вақтигача кечиктирар эдилар, сўнг (йўлдан) тушиб, уларнинг иккаласини бирга (жамъ қилиб) ўқир эдилар. Агар қуёш жўнашларидан олдин оғган бўлса, пешинни ўқиб, сўнг (уловга) минар эдилар.»