أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ سَوَّادِ بْنِ الأَسْوَدِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَابِرُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ إِذَا عَجِلَ بِهِ السَّيْرُ يُؤَخِّرُ الظُّهْرَ إِلَى وَقْتِ الْعَصْرِ فَيَجْمَعُ بَيْنَهُمَا وَيُؤَخِّرُ الْمَغْرِبَ حَتَّى يَجْمَعَ بَيْنَهَا وَبَيْنَ الْعِشَاءِ حِينَ يَغِيبُ الشَّفَقُ .
Менга Амр ибн Саввод ибн ал-Асвад ибн Амр хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: бизга Жобир ибн Исмоил ривоят қилди, Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Анасдан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у (Расулуллаҳ) сафар тезлашганда Зуҳрни Аср вақтигача кечиктириб, иккаласини жамлаб ўқир, Мағрибни эса шафақ ботган пайтда Хуфтон билан жамлагунларича кечиктирар эдилар.