حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ رَكِبَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَرَسًا لأَبِي طَلْحَةَ يُقَالُ لَهُ مَنْدُوبٌ فَقَالَ " مَا كَانَ مِنْ فَزَعٍ وَإِنْ وَجَدْنَاهُ لَبَحْرًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, (у деди): бизга Абу Довуд ат-Таёлисий ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, Қатодадан, (у деди): бизга Анас ибн Молик ривоят қилди, у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Талҳанинг Мандуб деб аталувчи отига миндилар ва: «Ҳеч қандай қўрқинч (сабаб) бўлмади, биз уни (чопишда) денгиздек (чаққон) топдик,» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Ибн Амр ибн ал-Осдан (ҳам ривоят) бор. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.