حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، وَابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، وَأَبُو دَاوُدَ قَالُوا حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ فَزَعٌ بِالْمَدِينَةِ فَاسْتَعَارَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَسًا لَنَا يُقَالُ لَهُ مَنْدُوبٌ فَقَالَ " مَا رَأَيْنَا مِنْ فَزَعٍ وَإِنْ وَجَدْنَاهُ لَبَحْرًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, (у деди): бизга Муҳаммад ибн Жаъфар, Ибн Абу Адий ва Абу Довуд ривоят қилиб, улар: бизга Шуъба ривоят қилди, дедилар, Қатодадан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: «Мадинада бир қўрқинч (ваҳима) юз берди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг Мандуб деб аталувчи отимизни вақтинча олиб (миндилар) ва: «Биз ҳеч қандай қўрқинч (сабаб) кўрмадик, биз уни (чопишда) денгиздек (чаққон) топдик,» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.