حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ أَبِي طَالُوتَ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ وَهُوَ يَأْكُلُ الْقَرْعَ وَهُوَ يَقُولُ يَا لَكِ شَجَرَةً مَا أُحِبُّكِ إِلاَّ لِحُبِّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِيَّاكِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ حَكِيمِ بْنِ جَابِرٍ عَنْ أَبِيهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс, Муовия ибн Солиҳдан, у Абу Толудан (ривоят қилдики), у деди: Мен Анас ибн Моликнинг олдига кирдим, у қовоқ еяётган эди ва: «Эй дарахт, мен сени Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сени севганлари учунгина яхши кўраман,» дер эди. (Термизий) деди: бу бобда Ҳаким ибн Жобирнинг отасидан (қилган ривояти) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўналишдан ғарибдир.